Anemija ili malokrvnost je ozbiljan globalni zdravstveni problem koji posebno pogađa malu decu i trudnice. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je 42% dece mlađe od 5 godina i 40% trudnica širom sveta anemično. Takođe, procenjuje se da je trećina svih žena u svetu u reproduktivnom dobu anemična.
Šta podrazumeva anemija?
Anemija je stanje koje se javlja kada dođe do značajnog pada crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), i/ili njihovih glavnih gradivnih elemenata – hemoglobina, u krvi. Hemoglobin ima ulogu da vezuje i prenosi kiseonik do udaljenih organa, od kojih su naročito važni mozak, srce i mišići.
Optimalna koncentracija hemoglobina potrebna za zadovoljavanje fizioloških potreba varira u zavisnosti od starosti, pola, nadmorske visine mesta prebivališta, navika (pušenje) i trimestra trudnoće.
Znači, ukoliko dođe do pada crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina ispod normalnih vrednosti, tkiva i organi neće biti nahranjeni i počeće da se javljaju različiti simptomi.
Zašto nastaje anemija?
Postoji više vrsta anemije, kao i veliki broj različitih uzroka i načina lečenja. Neke su blage, prolazne i nisu znak za brigu, dok neke druge predstavljaju ozbiljnije, hronične poremećaje. Anemija takođe može predstavljati indikator nekih drugih oboljenja zbog kojih se javlja.
Nedostatak gvožđa (Sideropenijska anemija)
Sideropenijska anemija je malokrvnost usled ukupnog deficita gvožđa u organizmu. Anemija sa nedostatkom gvožđa je najčešći tip anemije. Ovaj oblik anemije ima 1,24 milijarde ljudi.
Nedostatak gvožđa kao najčešći uzrok anemije, se uglavnom javlja usled gubitka krvi, koji može biti akutan ili hroničan. Gubitak krvi dovodi do toga da u se u krvotok povlači voda, kako bi vene bile pune, što naravno razređuje krv i vodi daljim posledicama.
Uzroci nedostatka gvožđa mogu biti brojni:
- povećane potrebe: kod odojčadi, adolescenata, trudnica, dobrovoljnih davalaca krvi.
- nutritivni uzroci: neuhranjenost, posebni režimi ishrane (vegeterijanci, vegani), prekomerna upotreba mleka i mlečnih proizvoda (kalcijum iz mleka remeti apsorpciju gvožđa).
- smanjena apsorpcija gvožđa usled različitih patoloških stanja i bolesti: infekcija Helicobacter pylori, atrofični gastritis, inflamatorne bolesti creva (ulcerozni kolitis i Kronova bolest), celijakija, kod pacijenata koji su bili podvrgnuti operaciji želuca i dvanaestopalačnog creva.
- hronični gubitak krvi: krvarenja iz gastrointestinalnog trakta (erozivni gastritis, čir na želucu, dvanaestopalačnom crevu, tumori creva, divertikulitis, angiodisplazije, hemoroidalna krvarenja, inflamatorne bolesti creva), krvarenja iz uro-genitalnog trakta (obilne menstracije, krvarenja van menstrualnog ciklusa, tumori urinarnih puteva i genitalnog sistema).
- smanjena raspoloživost gvožđa: kod pacijenata sa hroničnim bolestima- bubrežna slabost, reumatoidni artritis i druge sistemske bolesti vezivnog tkiva, oboljenja štitaste žlezde, jetre, maligniteti…
Nedostatak vitamina B12 i folne kiseine
Za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca veoma su važni vitamini i to posebno vitamini B12 i B9 (poznat kao folna kiselina), kao i vitamin C. Ukoliko dođe do deficijencije ovih vitamina, dolazi do snižene produkcije eritrocita i do anemije. Do toga može doći usled:
- neadekvatne ishrane (najčešći uzrok)
- nemogućnost tela da apsorbuje ove vitamine
Hronične bolesti
Određene bolesti mogu remetiti funkciju produkcije crvenih krvnih zrnaca, što dalje vodi anemiji. Pod tim bolestima se uglavnom podrazumevaju upalni procesi i hronične bolesti, kao što su:
- akutne i hronične infekcije,
- rak,
- HIV/SIDA,
- bolest bubrega,
- reumatoidni artritis
Genetika
Neki, ređi oblici anemije, osim što se mogu razviti tokom života, moguće ih je i naslediti. Takve su recimo:
- Anemija srpastih ćelija, koja podrazumeva defektnu formu hemoglobina zbog koje eritrociti razvijaju nepravilan i krut oblik polumeseca (srpa), a zatim prerano umiru i talože se.
- Talasemija, koja se odnosi na abnormalnu formu ili neadekvatnu količinu hemoglobina u krvi.
Klinička slika i najčešći simptomi i znaci anemije:
Kliničke manifestacije anemije zavise od težine anemije, uzroka i mehanizma nastanka.
Najčeći simptomi i znaci anemije su umor, slabost, malaksalost, nedostatak energije, nesvestica, vrtoglavica, nedostatak vazduha, bledilo, glavobolja, lupanje srca, ubrzan rad srca. Kod težih oblika anemija može se javiti i bol u grudima.
Dijagnostika
Ukoliko osetite neke od simptoma ili sumnjate da imate anemiju, važno je i da se ona pravilno dijagnostikuje. Da bi se anemija dijagnostikovala, potrebno je uraditi kompletnu analizu krvne slike, a važni parametri su:
- hemoglobin,
- hematokrit (odnos plazme i uobičajenih elemenata krvi),
- gvožđe (Fe),
- vitamin B12,
- folna kiselina (vitamin B9),
- feritin,
- transferin (koji vezuje i transportuje gvožđe kroz krv, jer je slobodno gvožđe toksično)
- TIBC (maksimalna koncentracija gvožđa koju transferin može da veže), i
- UIBC (rezervni kapacitet transferina).
Kako se sprovodi lečenje anemije?
Lečenje anemije zavisiće od toga koji je njen uzrok, ali ono najčešće, pored terapije suplementima ili neke druge terapije, podrazumeva i uvođenje raznovrsne ishrane koja je bogata gvožđem, ali i drugim hranljivim materijama kao što su između ostalog vitamini B12 i B9.
U zavisnosti od uzroka, lečenje anemije traje više meseci. U tom periodu kontroliše se krvna slika i ostali laboratorijski parametri koje odredi specijalista interne medicine-hematolog.
U Poliklinici Life Impuls radi tim iskusnih hematologa:
Prof.dr Lana Mačukanović Golubović
Dr Dragana Drašković
Dr Olivera Simonović
Doc.dr sci med Irena Ćojbašić
Dr Tomislav Vukićević