Šizofrenija (shizofrenija) je mentalni poremećaj koji se karakteriše naglim prekidom misaonog procesa i veoma emotivnom reakcijom. Najčešće se manifestuje slušnim halucinacijama, paranoidnim ili čudnim obmanama ili neorganizovanim govorom i razmišljanjem, a sve to je praćeno značajnom socijalnom i poslovnom disfunkcijom.
Početni simptomi se najčešće javljaju u ranoj mladosti sa globalnom rasprostranjenošću tokom života od oko 0,3–0,7%.
Pre svega treba naglasiti da shizofreno oboljenje treba da bude prepoznato odnosno dijagnostikovano. Jedino su lekari, a pre svega psihijatri stručno osposobljeni da postave dijagnozu bilo kojeg duševnog poremećaja pa i shizofrenije.
“Cilj lečenja je uspešno suzbijanje simptoma uz najmanje moguće nuspojave. Sa lečenjem treba započeti što pre i nastaviti ga dovoljno dugo kako bi se sprečila pojava pogoršanja odnosno recidiva bolesti. Glavni simptomi (halucinacije, sumanute ideje) nestaju većinom u razdoblju od nekoliko nedelja lečenja. Nažalost, manje od polovine bolesnika kojima je preporučena medikamentozna terapija poštuje preporuke lekara u pogledu redovnog uzimanja lekova“, izjavljuje Dr med. Zoran Svetozarević, stručni konsultant za psihijatriju Poliklinike Life Impuls u Nišu. On navodi neke od mogućih razloga za to:
- Pacijent nije dobro razumeo lekara kako lek treba da uzima i koliko je važno da poštuje preporuke vezane za uzimanje lekova.
- Pacijent nema poverenja u lekara i zato se ili ne pridržava ili se polovično pridržava njegovih saveta i preporuka.
- Lekar opšte prakse, nedovoljno upućen u medikamentoznu terapiju shizofrenih bolesnika, prećutno ili otvoreno daje do znanja bolesniku da nije neophodno da “tako dugo i u toj količini” uzima propisane lekove.
- Bolesnik pokloni poverenje nestručnim napisima u bulevarskoj štampi o štetnosti lekova ili sličnim mišljenjima neobaveštenih ljudi.
- Pacijent ne veruje da psihijatrija raspolaže sredstvima koji mogu da pomognu otklanjanju njegovih smetnji.
- Pacijentu nije jasno predočeno kakve posledice može da ima nepridržavanje preporučene terapije.
- Pacijent veruje da je zdraviji nego što to lekar misli ili veruje da je dovoljno jak da može da “prođe” bez lekova.
- To što mu se stanje poboljšalo dok je uzimao lekove pacijent ne pripisuje lekovima nego nekim drugim faktorima ili okolnostima.
- Pacijentu, zbog duševne bolesti nedostaje uvid u vlastito stanje pa zato smatra da mu nije potrebna nikakva terapija.
- Pacijent veruje da je uzimanje lekova jasan dokaz da je još uvek bolestan, a on to neće da bude i veruje da nije.
- Pacijent sumanuto veruje da lekar ili neko drugi želi da ga otruje lekovima.
- Dok je uzimao lekove stanje mu se nije poboljšalo i zato smatra da ne treba da ih uzima.
- Neželjeni efekti leka su isuviše neprijatni i pacijent želi da ih se oslobodi.
Dr Zoran Svetozarevic, psihijatar u Poliklinici Life Impuls dalje kaže, da bi članovi porodice trebalo da se kod psihijatra dobro raspitaju o lekovima koji se propisuju pacijentu. On upozorava da se ne preporučuje da se bez znanja pacijenta tablete leka mrve, a onda stvaljaju u jelo ili piće. „Nije dobro da pacijent ne zna da dobija lek, jer to znači da ne učestvuje u svom lečenju. Osim toga, ovakav način davanja leka je povezan sa brojnim neprijatnostima, posebno strahom da bolesnik ne otkrije da ga varaju. Konačno, dešava se da bolesnik promenjen ukus hrane ili pića sebi i drugima predstavi kao siguran dokaz da ga ukućani truju” navodi dr Zoran Svetozarević.
Članovi porodice moraju da stave do znanja pacijentu da im je stalo da on redovno uzima lek zato što bi želeli da mu se stanje poboljša i istovremeno moraju učiniti sve da bolesnik prihvati da lek ne uzima da bi udovoljio članovima porodice ili nekom drugom, već prvenstveno zbog stanja svog duševnog zdravlja.
“Ako ništa ne pomogne i pacijent i dalje odbija da uzima terapiju, treba se što pre posavetovati sa psihijatrom. Rešenje se mora naći. Najgore je ako se članovi porodice pomire s tim da bolesnik ne uzima lekove, da je on jednostavno takav, i da oni tu ništa ne mogu da urade“ kaže na kraju razgovora dr Svetozarević i navodi da u Poliklinici Life Impuls radi tim iskusnih i stručnih psihijatara koji je na raspolaganju pacijentima i članovima porodice obolelih, svakim radnim danom od 08-20:00 časova, kao i subotom od 08-14:00 časova.
Dr med Zoran Svetozarević, psihijatar
Dr med Irena Milić, neuropsihijatar & psihoterapeut
Dr med Dragan Milošević, psihijatar
Prim dr sci med Irena Popović, psihijatar
Dr med Ivana Savović, psihijatar
Dr med Jadranka Vukićević, dečiji neuropsihijatar
Mr sci med dr Olga Milojković, dečiji neuropsihijatar