Vreme u kome živimo, sve više je ispunjeno napetošću i neizvesnošću, čine da se povremeno osećamo neraspoloženo. Ovo neraspoloženje neretko nazivamo depresijom. S druge strane, bolest ili gubitak bližnjih, neuspeh u karijeri ili medjuljudski problemi takodje mogu da izazovu stanje tuge za koje neretko upotrebimo isti termin – depresija.
Šta karakteriše depresiju?
Karakteristika ove bolesti je da se osoba oseća tužno i beznadežno kroz neko duže vreme, gubitak osećaja zadovoljstva, gubitak snage i energije, javljanje osećaja neodređenog straha (anksioznosti). Tu je i gubitak volje za životom, osećaj krivice, razmišljanja o samoubistvu, smanjena želja za seksom, povlačenje od ljudi,česta promena raspoloženja koja se smenjuju tokom dana. Često je stanje teže ujutru, a raspoloženje se popravlja kako dan napreduje. Ipak, način promene raspoloženja može biti potpuno obrnut. Postoji nesposobnost uživanja u stvarima, stalni osećaj teskobe. Uz to, često postoji doživljaj beznađa.
Neretko dolazi i do poremećenog sna, nemogućnosti da se zaspi ili ranog buđenja.
Uzroci i okidači
Uzroci depresije su brojni i vezani su za genetske predispozicije, biohemijske i endokrine poremećaje, situacione faktore (gubici, zlostavljanja), gde traumatsko iskustvo može biti uzrok za pojavu depresivne reakcije. Svi ovi faktori zajedno doprinose poremećaju ravnoteže neurotransmitera u mozgu, pre svega serotonina i noradrenalina, što rezultira pojavom depresije. Depresija se manifestuje na različite načine kod osoba različitog uzrasta, pola i temperamenta.
Depresija kod dece i tinejdžera
Depresija se najčešće prvi put javlja u tinejdžerskom dobu i u dvadesetim i tridesetim godinama, a može da se javi i kod dece mlađeg uzrasta. Depresija se češće dijagnostikuje kod žena nego kod muškaraca, ali to može biti i zato što žene češće traže pomoć.
Kod mlađe dece simptomi depresije mogu uključivati tugu, razdražljivost, preteranu vezanost za roditelje, ispoljavanje brige, odbijanje pohađanja škole ili neuhranjenost. Kod tinejdžera simptomi mogu uključivati tugu, razdražljivost, bes, loš uspeh u školi ili neredovno pohađanje, osećaj neshvaćenosti i preteranu osetljivost, korišćenje droge ili alkohola, gubitak interesovanja za normalne aktivnosti kao i izbegavanje druženja sa okolinom i vršnjacima.
Depresija u starosti
Simptomi mogu biti drugačiji ili manje očigledni, uključujući teškoće sa pamćenjem i promene ličnosti, telesni bol i neprijatnost, umor, gubitak apetita, problemi sa spavanjem, izbegavanje druženja i različitih aktivnosti, i razmišljanje o samoubistvu. Prema snazi i broju simptoma, depresija varira od blage depresije (koja se smatra emocionalnim poremećajem) pa sve do depresije sa psihotičnim simptomima (halucinacije, sumanute ideje itd), koja se smatra duševnom bolešću i zahteva bolničko lečenje.
Postoji nekoliko tipova depresije
- Klinička depresija se opisuje kao poremećaj sa fizičkim i mentalnim karakteristikama koje mogu da poremete sposobnost pojedinca da funkcioniše u društvu i radnom okruženju.
- bipolarna depresija, koju karakterišu ciklične promene raspoloženja: veliki usponi (manija) i padovi (depresija). Poremećaj raspoloženja se usko graniči sa poremećajem ličnosti koju, dalje, karakteriše veoma izraženo depresivno raspoloženje.
- maskirania ili skrivena depresija,depresivno raspoloženje je maskirano, odnosno ispoljava se telesnim i vegetativnim simptomima bolesti. Osobe sa maskiranom depresijom često se žale na mnoge somatske tegobe kao što su bolovi u stomaku, pospanost, aritmija, glavobolje, bolovi u vratu, leđima ili grudima, kao i često trnjenje nogu ili ruku, itd. Kada se hronična emocionalna neravnoteža ustali, javljaju se teže organske bolesti, kao što su bolesti srca, karcinom, multipla skleroza i druge degenerativne bolesti.
Kako se depresija dijagnostikuje?
Da biste utvrdili da li ste depresivni i koliko ste depresivni, tim iskusnih lekara specijalista prihijatara, u Poliklinici Life Impuls će porazgovarati sa Vama , postaviti Vam pitanja o vašim osećanjima, kada ste primetili neraspoloženje, koliko dugo traje ,da li ste koristili alkohol ili droge, da li ste ikada razmišljali o smrti i samoubistvu, da li je neko u porodici imao depresiju….? Procenjuje se vaše psihičko stanje da se utvrdi način na koji razgovarate, kako razmišljate, da li imate oslabljeno pamćenje i koncentraciju, jer se to često javlja kod onih koji pate od depresije.
Kada potražiti pomoć?
Ako se osoba duže od dve nedelje oseća tužno, bezvoljno, nemoćno i ima jedan ili više simptoma navedenih u ovom tekstu, savetuje se da što pre potraži stručnu pomoć. Depresija se uspešno leči pomoću lekova i psihoterapije, pojedinačno ili u kombinaciji.
Kako se leči depresija?
Prvi korak u lečenju depresije je pravilno postavljanje dijagnoze. Ako se sumnja na depresiju, najvažniji korak je brzo javljanje lekaru opšte prakse koji će proceniti da li je potrebno dalje konsultovanje sa psihijatrom ili eventualno sa specijalistom druge medicinske grane. Ujedno, biće ocenjeno da li je potrebno primeniti terapiju lekovima – antidepresivima, terapiju razgovorom – psihoterapiju ili koristiti oba pristupa. Bilo o kojoj terapiji da je reč, oboleli mora redovno, strpljivo i dovoljno dugo biti lečen jer kratkotrajna poboljšanja su samo privid i bolest se bez uporne terapije ne može iskoreniti.
Terapija depresije odvija se u tri etape:
- Lečenje akutne epizode (primenjuju se psihofarmaci, prvenstveno antidepresivi, sa ili bez psihoterapije)
- Stablizacija terapije (primat ima psihoterapija, udružena sa farmakoterapijom)
- Prevencija ponovnog pojavljivanja epizode depresije (postoji više profilaktičkih strategija)
Prevencija depresije
Fizička aktivnost može poboljšati raspoloženje i pomoći u prevenciji depresije. Redovno vežbanje može imati pozitivan uticaj na mentalno zdravlje. U krajnjem slučaju, prevencija i brza reakcija na simptome depresije mogu spasiti život.
Depresija je teško izlečiva bolest, zahteva pažljiv odabir leka, rad na sopstvenoj psihološkoj arhitektonici, strpljivost i upornost, uz samoposmatranje i samoedukaciju. Prvi, najveći i nezaobilazni korak ka izlečenju pravi se u odabiru lekara kao i saznanju da se sve može rešiti ukoliko postoji volja.
Važno je podizati svest o depresiji kako bismo zajedno radili na stvaranju bezbednijeg i zdravijeg društva za sve.
U Poliklinici Life Impuls radi iskusan tim psihijatara:
Dr Zoran Svetozarević
Dr Dragan Milošević
Dr Ljiljana Mitić Ranđelović
Doc.dr sci med Maja Simonović
Dr Miroslav Petković
Dr Predrag Mišić
Dr Biljana Vučković
Dr Ljiljana Trajanović
Dr Ivana Savović
Dr Božica Ivić
Dr Jelena Stojanov
Dr Olivera Skakić