Šta je atopija?
Atopija je nasledna sklonost koja se manifestuje burnijim reagovanjem na uobičajene stimuluse (alergene) iz spoljašnje sredine. Manifestacije atopije mogu da budu na koži (ekcem, alergijski dermatitis), disajnim organima (astma ili alergijski rinitis), očima (alergijski konjunktivitis).
Šta je atopijski dermatitis?
Ekcem ili atopijski dermatitis je jedno od najčešćih oboljenja kože, naročito kod dece. Javlja se kod svakog petog deteta, a kod odraslih znatno ređe i nije zarazan. Tačan uzrok ekcema nije potpuno jasan, ali se smatra da do atopijskog dermatitisa dolazi zbog povećane „propusnosti“ kožne barijere, zbog čega se koža suši i postaje sklonija iritaciji i upala usled delovanja faktora životne sredine.
Atopija nije bolest kože, već urođena sklonost ka burnijem reagovanju na stimulus (alergene) iz spoljašnje sredine i povećana sklonost ka razvoju alergijskih reakcija.
Pojedine osobe imaju genetsku predispoziciju za atopijski dermatitis, što znači da je atopijski dermatitis (ili atopijski ekcem) nasledan i bolest nastaje usled nasleđivanja neispravnog gena za kožu koje se naziva filagrin.
Atopična koža je po prirodi suva zato što koža ne stvara masni film da se zaštiti (ne stvara se “kožna barijera” ili “barijerna funkcija” kože). Koža je sklona ekcemu kao da je “ogoljena”, pa određeni alergeni iz naše okoline mogu da prodru u dublje slojeve epidermisa. Oni potom podstiču rad imunološkog sistema, koji burno reaguje. To uzrokuje pojavu kliničkih znakova atopijskog ekcema: svrab, upalu i izlučivanje. Faktori okoline poput zagađenja vazduha takođe mogu da objasne značajan porast broja obolelih od atopijskog dermatitisa poslednjih godina. Postoje čak dokazi da narušena ravnoteža bakterija koje su korisne za kožu može da predstavlja faktor u pojavi simptoma atopijskog ekcema.
Kako prepoznati atopijski dermatitis?
Kod dece se ekcem često javlja na licu (perutanje i crveni hrapavi pečati), kao i na laktovima, zglobovima, iza kolena i iza ušiju. Adolescenti i mladi ljudi obično imaju osip na istim mestima kao i deca, kao i na rukama i stopalima. Pacijenti sa neispravnim filagrin genom često imaju ekcem ruke sa velikim brojem malih linija na koži dlanova.Usled svraba suve kože , dolazi do vidljivih tragova češnja. Vremenom koža može zadebljati i ogrubeti u procesu koji se naziva “lihenifikacija.” Ako se kod deteta ispoljava bilo koji od ovih simptoma, potrebno je pomoć potražiti kod dermatologa.
Bez obzira na to koliko koža može loše izgledati, atopija i alergije nisu zarazne! Stoga, izolacija pacijenta zbog izgleda kože nikako nije potrebna, pa ni tokom najtežih oblika faze pogoršanja kada promene na koži mogu biti izuzetno ozbiljne.
Oni koji pate od ovog poremećaja imaju imunološki sistem koji burno reaguje i podložni su alergijskim stanjima, poput astme i alergijskog rinitisa.
Iako astma može biti jedna od manifestacija atopije, nema svako dete sa atopijskim dermatitisom i astmu. Međutim, veliki broj dece sa ekcemom ima respiratorne simptome. Ako dete ima atopijski dermatitis u ranom životnom dobu, mnogo je veća verovatnoća u odnosu na decu bez AD da će imati i astmu.
Takođe, neki ljudi sa ekcemom mogu biti preosetljivi na određenu vrstu hrane zbog čega se simptomi ekcema mogu pogoršavati. Za razliku od urtikarije (koprivnjače), svrab kod ekcema nije izazvan samo histaminom, već i drugim hemijskim medijatorima, tako da antihistaminici ne mogu adekvatno kontrolisati simptome. Ekcem se često udruženo javlja sa astmom, alergijskim rinitisom ili alergijom na hranu. Ovaj red progresije naziva se drugačije i atopijski marš.
Atopijski marš ima 3 faze.
Na osnovu poslednjih istraživanja, Prof. Biber, svetski priznati stručnjak na polju atopije, kroz 3 faze je objasnio evoluciju ovog stanja od kog svake godine oboli sve više beba i dece.
Faza 1
Atopična koža se klinički manifestuje veoma lokalizovanim promenama na koži i crvenilom na obrazima, rukama, pregibima kolena i laktova.
Faza 2
Zapaljenje postaje hronično i širi se na druge delove tela. Ovo pokreće imuni sistem i stvaraju se IgE antitela usmerena prema alergenima koji lakše prolaze kroz oštećenu i oslabljenu kožnu barijeru.
Faza 3
Nekoliko godina kasnije, kod neke dece se razviju i druge forme atopije kao što su alergijski rinitis i alergijska astma. Ovo je poslednja faza tzv. “atopijskog marša“: Obično je udružena sa izuzetnim svrabom, češanjem i visokim nivoom kolonizacije bakterije Staphylococcus aureus.
Mogući načini lečenja atopijskog dermatitisa
Najefikasniji način lečenja ekcema je korišćenje hidratantnih sredstava i lokalnih masti koje smanjuju upalu, kao što su npr. topikalni steroidi ili inhibitori kalcinurina. Svrab se ne smanjuje korišćenjem antihistaminika, iako se oni mogu koristiti noću kako bi pobpoljšali san.
Antibiotici se mogu propisati ako se sumnja na postojanje kožne bakterijske infekcije koja je mogla biti okidač za pogoršanje ekcema. Simptomi uključuju pojavu oticanja i bola.
Oralne kortikosteroide treba izbegavati, jer se ekcem vraća nakon prekida uzimanjanja, iako su efikasni, a mogu izazvati i ozbiljne neželjene efekte ako se uzimaju tokom dužeg vremenskog perioda.
Ponekad pamučna garderoba pomaže u zaštiti kože od nadražaja i grebanja.
Izbegavajte upotrebu sapunskih proizvoda koji sadrže natrijum lurel sulfat i bilo koji pokretač koji izazivaju reakciju.
Lekar kome se treba obratiti
Ukoliko niste sigurni oko prepoznavanja simptoma ili mate nedoumice u vezi sprovođenje higijene, nege i terapije, potražite savet iskusnih dermatovenerologa u Poliklinici Life impuls
Prof.dr Vesna Karanikolić – specijalista dermatovenerolog
Dr Marina Đorđević – specijalista dermatovenerolog
Dr Zorana Zlatanović – specijalista dermatovenerolog
Prof. dr Milenko Stanojević – specijalista dermatovenerolog