Spirometrijsko ispitivanje predstavlja zlatni standard za dijagnostikovanje hronične obstruktivne bolesti pluća (skraćeno HOBP) i zbog toga je neophodno da privatna poliklinika raspolaže spirometrima. Spirometrija je važna za postavljanje dijagnoze HOBP kao što je merenje krvnog pritiska bitno za postavljanje dijagnoze hipertenzije.
Spirometrijsko merenje uključuje:
• FVC (forsirani vitalni kapacitet): maksimalna zapremina vazduha koja može forsirano da se izduva.
• FEV1 (forsirani ekspirijumski volumen u prvoj sekundi): zapremina vazduha koja se izduva u prvoj sekundi maksimalnog izdaha posle potpunog udaha.
Ovo je mera koliko brzo pluća mogu da se isprazne.
• FEV1/FVC: FEV1, iskazan kao procenat FVC, daje klinički koristan indeks ograničenja protoka vazduha.
Kod zdravih osoba odnos FEV1/FVC je od 70% do 80%.
Vrednosti niže od 70% ukazuju na ograničenje protoka vazduha i na moguću HOBP.
Na spirometrijske vrednosti utiču životno doba, pol, visina i etničko poreklo i najbolje se procenjuju na osnovu procenta ostvarenja predviđenih vrednosti.
Zašto je potrebna spirometrija za dijagnostiku HOBP?
• Spirometrija je neophodna za postavljanje konačne dijagnoze HOBP.
• Zajedno sa ispoljenim simptomima pomaže da se odredi stepen težine HOBP i na taj način vodi ka određenom terapijskom stepenu.
• Normalne vrednosti spirometrije isključuju dijagnozu klinički značajne HOBP.
• Što je procenat ostvarenja FEV1 niži, to je lošija prognoza bolesti.
• FEV1 se vremenom smanjuje više u bolesnika sa HOBP nego u zdravih osoba.
Spirometrija može da se koristi za praćenje progresije bolesti, ali interval između dva merenja mora da bude najmanje 12 meseci.
Svaki bolesnik treba da zna svoje spirometrijske rezultate, kao što treba da zna vrednosti krvnog pritiska ako boluje od hipertenzije, i nivo šećera u krvi ako boluje od dijabetesa.
Pulsna oksimetrija
To je neinvazivna metoda pri kojoj se određuje da li su tkiva snabdevena sa dovoljno kiseonika, odnosno kolika je zasićenost hemoglobina kiseonikom. Pomoću senzora koji se postavlja na jagodicu prsta ili ušnu školjku određuje se mera zasićenosti, a normalne vrednosti su od 95% do 100%.