Išijas je skup tegoba koje okuplja bol u donjem delu leđa i od njega na godišnjem nivou pati oko 40% ljudi, a trend ovog, kao i drugih bolova u leđima raste kao posledica nedovoljno aktivnog stila života.
Šta je išjas i kako ga prepoznati?
Do pojave išijalgije dovode iritacija ili upala išijadičnog nerva usled pritiska na sam koren nerva. Najčešći uzrok je, između ostalog, diskus hernija, tj oštećenje ili pucanje diskusa izmedju pršljenskih tela, koji vrsi pritisak na koren nerva različitog stepena i intenziteta. U zavisnosti od toga koliki je i koliko dugo traje taj pritisak, imamo i različite senzacije koje se manifestuju. Pored bola, koji je i osnovni simptom, prateći simptomi mogu biti i ograničen pokret, osećaj trnjenja, žarenja, težine segmenta, do otežanog hoda i slabosti mišića ukoliko je došlo do pritiska i na motornu granu nerva. Takođe, simptomi koji prate išijas neretko su i samo parcijalnog karaktera, u smislu toga da osoba ne oseća bol ili žarenje duž cele noge, već da je taj osećaj lokalizovan samo u jednoj zoni, npr glutealnoj zoni, butini, ili listu.
Zašto nastaje išijas?
Išijas se najčešće javlja kada je jedan od pet kičmenih korenova ovog nerva nagnječen, ali išijas je neretko i simptom drugih bolesti koje ga izazivaju, a i genetika može imati uticaja na pojavu ovog sindroma kod neke osobe.
Do pojave ìšijasa, pored diskus hernije, može dovesti i posledica oštećenja međupršljenskih zglobova (fasete). Ova vrsta bola u donjem delu leđa se označava kao fasetni sindrom (facet syndrome). Bol je primarno lokalizovan u donjem delu leđa, premda može zračiti prema kukovima i natkolenicama, imitirajući pritom simptome slične upali išijadičnog nerva, jer ukoliko dođe do subluksacije tih sitnih faset zglobića, često i sam nerv bude nadražen. Ukoliko je bol izazvana faset sindromom, proces lečenja kiropraktikom se svodi na svega par tretmana, gde se simptomi veoma uspešno i brzo rešavaju.
Takođe, degenerativne promene na kičmenom stubu kod starijih ljudi, znaju da zadaju velike probleme, ograničene pokrete i bolove, kako u krsnom delu kičme tako i duž jedne ili obe noge, takođe imitirajući pomenute simptome išijalgije.
Neretko se desava da osoba ima samo bol u kuku ili kolenu, ne znajući da ta bol polazi iz lumbalne kičme i da je pravi uzrok zapravo tu. Međutim, na fizijatrijskom pregledu, diferencijalno dijagnostički lako utvrđujemo odakle potiče problem, jer u slučaju da je bol preneta od strane lumbosakralne kičme, osoba nema ograničen pokret u zglobu kuka ili kolena, a bol je prisutan.
- Kod mlađih pacijenata, išijalgija je najčešće povezana sa diskus hernijom. Kada se javi diskus hernija, diskalni sadržaj, koji curi kao posledica toga, pritiska koren nerva išijadikusa i tako dovodi do njegove upale.
- Kod starijih pacijenata, starenje i posledične degenerativne promene intervertebralnog (međupršljenskog) diskusa ili oštećenja samog pršljena dovode do pritiska na koren nerva išijadikusa.
Podizanje tereta iz nezgodnog položaja tela (pogrešan pokret) često predstavlja okidač za pojavu bola u leđima usled upale nerva išijadikusa. Tada dolazi do pucanja fibroznog prstena diskusa i prolapsa njegovog središnjeg dela koji vrši kompresiju na odgovarajući kičmeni koren (mesto odakle polaze nervi).
Najčešći uzroci išijasa
- Hernija međupršljenskog dela kičme
- Povrede/trauma leđa (slabinskog dela kičme/kičmene moždine)
- Artritis kičme
- Diskus hernija
- Stenoza spinalnog kanala (suženje kanala u donjem delu kičme)
- Spondilolisteza(stanje kad se jedan pršljen nasloni na drugi)
- Infekcije
- Tumori
- Trudnoća (zbog izmenjenog držanja i povećane elastičnosti vezivnog tkiva)
Faktori rizika
- Sa starenjem dolaze i promene na kičmi, pa je ona sklonija povredama koje mogu dalje uticati na nerv išijadikus.
- Višak kilograma predstavlja dodatno opterećenje za kičmu koja je onda sklonija distorzijama koje mogu biti okidač za išijas.
- Dugotrajno sedenje. Osobe koje veliki deo dana sede i koje se ne kreću mnogo su sklonije razvoju išijalgije.
- Dijabetes kao stanje koje utiče na način na koji naše telo koristi šećer povećava rizik od oštećenja nerava.
Kada se javiti lekaru?
Lekaru treba da se obratite ukoliko bolovi u donjem delu leđa ne prolaze duže od nedelju dana, ako su bolovi intenzivni ili ako uviđate da su sve gori.
Odmah potražite pomoć lekara ukoliko:
- Osetite iznenadan, jak bol u lumbalnom delu leđa ili nozi, i osećaj mišićne slabosti i snižene osetljivosti u ovom predelu.
- Bol prati nasilnu povredu (npr. nakon saobraćajne nesreće).
- Imate problema sa sa kontrolom creva ili bešike.
Dijagnoza
Glavno obeležje išijasa je bol u lumbalnom delu kičme.
Osim kliničke slike pacijenta, za postavljanje dijagnoze išijasa, koriste se i:
- Magnetna rezonanca
- Elektromioneurografija
- Rendgen
- Skener kičme
- Mijelografija
Lečenje išijasa
Proces lečenja ovakvih tegoba je dinamičniji u smislu toga da se prebacuje mnogo više na konzervativni vid lečenja i to putem kiropraktike kao vrlo primarne metode kod rešavanja ovakvih stanja.
Kiropraktika predstavlja fino manuelno korigovanje položaja sitnih zglobića i segmenata određene regije raznim tehnikama manipulacije i mobilizacije sve u cilju postizanja i vraćanja segmenata u idealan, fiziološki položaj, a samim tim i do rasterećenja i oslobađanja kompresivnog momenta na koren živca, gde se tegobe poput bola, trnjenja, ograničenog pokreta smanjuju ili nestaju.
Pored tretmana kiropraktike, u cilju lečenja ovakvih stanja koristimo i spinalnu dekompresiju, tj specijalne stolove za istezanje odnosno rasterećenje kičme, dozirane minutaže i kilaže, bilo da se radi o vratnoj, torakalnoj ili lumbalnoj kičmi. Takođe, u čitav proces se uključuju i razne procedure fizikalne terapije, poput elektroterapije, ultrazvučne terapije, laseroterapije, magnetoterapije, el. stimulacije mišića itd., . delujući na meka tkiva u vidu poboljšanje cirkulacije i trofike, smanjenja spazma napete muskulature, smanjenja upalnog procesa i sl.
Koliko traje išijas?
Bol koji je posledica išijasa može biti akutan ili hroničan.
Epizoda akutnog bola može trajati jednu do dve nedelje i obično se potpuno razreši kroz par nedelja. Epizode akutnog bola se mogu javiti opet u nekom narednom periodu.
Akutni bol može preću u hronični bol i tada se bol oseća prilično često i to prestavlja sindrom koji može trajati celog života. Ipak, hroničan bol je najčešće blaži od akutnog.
Lekari koji su vam potrebni
- Fizijatar
- Ortoped
- Neurolog
- Neurohirurg
- Reumatolog
Ukoliko imate bol u leđima možete zakazati pregled kod:
Dr Vlada Skakić-internista reumatolog
Prof.dr Aleksandar Dimić-internista reumatolog
Prof.dr Mirjana Kocić-fizijatar
Prof.dr Lidija Dimitrijević- fizijatar
Dr Dragan Stamenković- fizijatar
Dr Slavica Đorđević- fizijatar
Dr Saša Stojanović-ortoped
Dr Katarina Kutlešić-ortoped