Prema vodiču za osnovno i specijalizovano zbrinjavanje novorođenčadi Republike Srbije preporučuje se:
Primena vitamina D3 od 2. nedelje nakon rođenja u dozi od 400 IJ dnevno
Iako se za vitamin D zna gotovo 100 godina, on i dalje ostaje velika nepoznanica.
Optimalan unos vitamina D je od izuzetnog značaja za pravilan prenatalni i postnatalni rast i razvoj, kao i za prevenciju različitih oboljenja ( malignih, autoimunih, degenerativnih, alergijskih i drugih) kako kod dece, tako i kod odraslih i starih.
Otuda se u cilju očuvanja zdravlja, dodatni unos vitamina D hranom ili suplementima u određenoj dozi, smatra neophodnim.
Fiziološke potrebe čoveka u vitaminu D se primarno ostvaruju sintezom preko kože, dok je hrana, izuzimajući riblje ulje, morsku ribu, crnu džigericu, žumance i mlečne formule, siromašna u njemu.
Stepen kožne produkcije vitamina D zavisi od geografske širine, godišnje sezone (kod nas od sredine ili kraja aprila), dela dana, dužine izlaganja suncu, količine melanina u koži, životne dobi i stepena zaštite tokom sunčanja.
Po nekim istraživanjima, svakodnevno, pa čak i 2-3 puta nedeljno, 5-15 minuta izlaganje suncu 5-15% površine kože, što odgovara površini lica i ruku ili ruku i nogu, oko letnjeg podneva u umerenom klimatskom području, osobi bele rase obezbeđuje potrebe u vitaminu D.
Savremeni čovek je, sticajem okolnosti, velikim delom lišen svog osnovnog izvora vitamina D, te su u skladu s tim, kao i na osnovu brojnih istraživanja koja ukazuju na porast oboljenja u čijoj osnovi bitno učešće ima njegov nedostatak, usledile preporuke da se vitamin D, bez obzira na životnu dob, mora dodatno unositi.