opstruktivne bolesti pluca

U svetu, ali i Srbiji, obeležen je Međunarodni dan borbe protiv hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP). Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) boluje oko 50 miliona ljudi i svake godine umre skoro 3 miliona obolelih osoba. Procenjuje se da u Srbiji trenutno ima između 400.000 i 600.000 pacijenata, dok je procena da u svetu od ove bolesti boluje 210 miliona ljudi, dok je skoro 90 odsto smrtnih slučajeva od HOBP zabeleženo u razvijenim i srednje razvijenim zemljama, kažu u Poliklinici Life IMPULS.

HOBP Šta je hronična opstruktivna bolest pluća?

Hronična opstruktivna bolest pluća (u daljem tekstru HOBP) je progresivno oboljenja od koga boluje skoro 10% odraslog stanovništva. Bolest se nedovoljno dijagnostikuje i leči. Termin HOBP je objedinio i zamenio dve ranije korišćene dijagnoze, emfizem pluća i hronični bronhitis. Bolesnici najčešće imaju kombinovane obe bolesti, a kod nekih bolesnika sa HOBP istovremeno postoji i astma.

Astma je jedna od najčešćih hroničnih bolesti pluća. Na globalnom nivou u različitim populacijama njena učestalost je od 1-18% (5% za odrasle i 10% za decu). U osnovi ove bolesti leži hronično zapaljenje, povećana reaktivnost na različite stimuluse i reverzibilna opstrukcija disajnih puteva.

Kakve promene se dešavaju u disajnim putevima?

Za nastanak poremećaja u HOBP ključnu ulogu ima hronična upala na unutrašnoj površini bronhijalnog stabla. Pušenje i drugi štetni faktori pokreću upalni proces koji dovodi do pojačane reaktivnosti disajnih puteva, grčenja glatkih mišića bronhija i njihovog sužavanja. Upalne promene imaju za posledicu otok zida disajnih puteva, veće stvaranje sluzi i slabljenje funkcije treplji čija je uloga izbacivanje sluzi. Napredovanjem HOBP sekret se sve teže izbacuje i nastaje hronični produktivni kašalj, čuje se zviždanje u grudima i bolesnik oseća nedostatak vazduha (dispnoja), što je glavni simptom HOBP. Dalje nagomilavanje sluzi predstavlja odličnu podlogu za razvoj bakterija i čestu pojavu bakterijskih infekcija disajnih organa.

Tok bolesti se karakteriše periodima stabilnog stanja, a ona se povremeno remete pojavom akutnih pogoršanja (egzacerbacije) kada u kratkom vremenskom periodu dolazi do pogoršanja simptoma. Bolest ima progresivan karakter, što znači da napreduje od najblažih ka najtežim poremećajima.

life impuls 15Koji su faktori rizika za nastanak hronične opstruktivne bolesti pluća?

Najčešći uzrok nastanka HOBP je duvanski dim, uključujući cigarete, lulu, cigare i druge oblike pušenja duvana. Prema mnogobrojnim ispitivanjima 80-90% osoba sa dijagnozom HOBP su hronični pušači ili bivši pušači. Ipak, u jednom znatno manjem procentu HOBP nastaje i kod nepušača, jer postoje i drugi faktori rizika za nastanak HOBP, a to su:
Prašine i hemikalije na radnom mestu (isparenja, iritansi i dimovi) kada je ekspozicija dovoljno intenzivna ili dugotrajna;
Zagađenje vazduha u zatvorenom prostoru nastalo od sagorevanja bioloških goriva za kuvanje i zagrevanje u slabo provetravanim prostorijama;

Zagađenje vazduha na otvorenom prostoru dodatno opterećuje pluća udahnutim česticama, iako izgleda da je njegova uloga u izazivanju HOBP mala;

Pasivno pušenje može biti faktor pogoršanja disajnih simptoma;
Urođeni deficit alfa-1-antitripsina (AAT) je genetski oblik HOBP i prilično je redak. Prenosi se rođenjem preko jednog ili oba roditelja, kažu u Polilinici life IMPULS.

Koji su simptomi HOBP?

Početni stadijum HOBP često se ne prepozna. Prvi simptomi bolesti su dugotrajni kašalj, iskašljavanje, nedostatak vazduha u toku fizičke aktivnosti i zviždanje u grudima. Mnogi bolesnici smatraju pojavu ovih simptoma delom normalnog procesa starenja, iako su znaci ozbiljnog oboljenja koje zahveta lečenje. HOBP je oboljenje koje ugrožava život i pogoršava se ako se ne leči.

Simptomi HOBP su različiti ali se najčešće ispoljavaju sledeći:
Nedostatak vazduha (dispnoja) pri naporu.
Čest kašalj
Kašalj sa iskašljavanjem sluzi (šlajm)
Zviždanje u grudima
Zamor
Teskoba u grudima

Kako se postavljanja dijagnoza HOBP?

Prvi korak u postavljanju dijagnoze HOBP je dobar lekarski pregled pulmologa ili specijaliste interne medicine.
Nakon pregleda lekar preduzima dodatna ispitivanja krvi i ispljuvka (ako je potrebno), obavezno ispitivanje funkcije pluća pomoću spirometrije i eventualno rendgenski snimak pluća. Uz navedeno treba obaviti ispitivanje kompletne krvne slike, sadržaj elektrolita i pulsnu oksimetriju. Nekad je potreban bakteriološki pregled ispljuvka, gasne analize, kompjuterizovana tomografija grudnog koša, eventualno bronhoskopija, kažu u Poliklinici life IMPULS.

HOBP je bolest koja se može sprečiti i lečiti.
U Poliklinici Life IMPULS u Nišu iskusan i stručan tim pulmologa i specijalista interne medicine veoma uspešno vrši prevenciju i lečenje HOBP. Od dijagnostičkih metoda su na raspolaganju spirometrija, laboratorijska dijagnostika, bakteriološki pregled ispljuvka, pulsna oksimetrija i alergijske probe na nutritivne i inhalacione alergene.

Naš tim lekara pulmologa:
1. Prof Dr Ivana Stanković - pulmolog
2. Dr Divna Kocić - pulmolog, onkolog
3. Dr Valentin Petrov - pulmolog

Izvor: Niške Vesti, 16.11.2015.