Svetski dan srca je manifestacija od opšte društvenog značaja koja se od 2000 godine, obeležava u septembru u celom svetu, sa ciljem da se poveća nivo svesti stanovništva o tome da se oboljevanje i umiranje od kardiovaskularnih bolesti može sprečiti uvodjenjem zdravih stilova života. Ove godine u fokusu Svetskog dana srca je stvaranje zdravog okruženja za zdravo srce.
Svetski dan srca je ustanovljen da bi se njegovim obeležavanjem povećalo znanje o rizicima i unapredile mere prevencije. Sa tom namerom su kardiolozi poliklinike Life impuls 29.09.2015. godine organizovali besplatnu edukaciju pacijenata u prostorijama poliklinike, sa isticanjem značaja zdravih stilova života, kao i značaja prevencije faktora rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova u svim populacionim grupama.
Kao što je poznato, bolesti srca i krvnih sudova su svetski ubica broj jedan.
Svake godine, od ovih bolesti umre 17,3 miliona ljudi, a do 2030. godine broj umrlih iznosiće 23 miliona. Od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2013. godine u Srbiji je umrlo 53.367 osoba. Bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 53,2% u svim uzrocima smrti vodeći su uzrok umiranja u Srbiji.
Koji su faktori rizika za pojavu bolesti srca i krvnih sudova?
Godine života: Rizik od obolevanja od KVB (kardiovaskularnih bolesti) se povećava sa godinama života.
Pol: Kod žena mlađih od 40 godina je manja incidencija infarkta miokarda u odnosu na muškarce. Nakon 50. godine rizik je skoro isti kao i kod muškaraca a od 60 godine su izjednačeni.
Pušenje: Pušenje izaziva jednu petinu svih kardiovaskularnih bolesti. U odnosu na nepušače, pušači imaju dvostruko do trostruko veći rizik za pojavu srčanog i moždanog udara.
Povišen krvni pritisak: Faktor rizika prerane ateroskleroze i srčanog infarkta je i povišen krvni pritisak. Rizik se povećava linearno, sa porastom krvnog pritiska iznad 120/85 mmHg.
Šećerna bolest: Šećerna bolest je jedan od bitnih faktora za razvoj prerane ateroskleroze odnosno koronarne bolesti. Koronarna bolest je 2 do 3 puta češća u osoba s dijabetesom tipa 2, u odnosu na ostalu populaciju.
Gojaznost: Prekomerna telesna težina i gojaznost u dečijem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta. U Srbiji je gojaznost prisutna kod 23% odraslog stanovništva uzrasta 20+ (25% odraslih osoba muškog pola i kod 20% odraslih osoba ženskog pola).
Povišene masnoće u krvi: radi se o povećanju ukupnog holesterola, LDL (lošeg) holesterola i triglicerida, zatim smanjenju HDL (dobrog) holesterola i poremećenom odnosu „dobrog“ i „lošeg“ holesterola.
Mentalni Stres: Infarkt srca je čest kod psihosocijalnih opterećenja. Postoji povezanost između emocija i pojave kardiovaskularnih oboljenja.
Nepravilna ishrana: Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Unos masti mora biti umeren, ne veći od 30 posto celodnevnog unosa energije.
Fizička neaktivnost: Sedenje u kancelariji, školi ili na fakultetu, dugotrajno sedenje pred računarom, vožnja automobilom umesto pešačenja, korišćenje lifta umesto penjanja stepeništem povećava rizik od obolevanja od kardiovaskularnih bolesti.
Prekomerno konzumiranje alkohola Kod konzumiranja velikih količina alkohola raste rizik od koronarne bolesti srca i ubrzava se cerebralna (moždana) ateroskleroza.
Napravite zdrave izbore!
Veliki značaj u ranom otkrivanju i blagovremenom lečenju ovih bolesti imaju preventivni pregledi. Globalni pokret zdravih izbora za zdravo srce može da doprinese da se smrtnost usled bolesti srca i krvnih sudova do 2025. godine smanji za 25%.
Posavetujte se sa lekarom kardiologom u Poliklinici Life Impuls kako da se borite protiv faktora rizika, kako da vodite bolji i zdraviji život sa zdravim srcem.
Budite upoznati sa „svojim brojevima“
– Posetite svog kardiologa, izmerite krvni pritisak, nivo holesterola i šećera u krvi, obim struka i kuka, kao i indeks telesne mase.
– Kada ste upoznati sa rizikom od kardiovaskularnih bolesti, možete sa Vašim kardiologom razviti specifičan plan aktivnosti za poboljšanje zdravlja vašeg srca kao i celokupnog organizma.
Znaci i simptomi srčanog napada:
– nelagodnosti u grudima, uključujući stiskanje ili bol u centru grudi između grudi ili iza grudne kosti
– nelagodnost i/ili bol koji se širi iz grudi na druge delove gornjeg dela tela, kao što su jedna ili obe ruke, leđa, vrat, vilica ili želudac
– nedostatak daha, sa ili bez nelagodnosti u grudima.
Drugi znakovi: neobjašnjiv umor ili slabost, napetost ili nervoza, loše varenje, hladan znoj, mučnina, povraćanje, blage glavobolje i kolaps.
Upozoravajući znaci za nastanak šloga:
– iznenadna slabost lica, ruke ili noge, najčešće na jednoj strani tela,
– iznenadna konfuzija, problemi sa jezikom i razumevanjem,
– iznenadni problem sa posmatranjem u jednom ili oba oka,
– iznenadni problem sa hodanjem, vrtoglavica, gubitak ravnoteže ili koordinacije,
– iznenadne jake glavobolje bez poznatog uzroka.
Ako bilo koji od ovih znakova primetite kod nekog od svojih članova porodice, kolega na poslu ili prolaznika na ulici potražite pomoć lekara.
Tim iskusnih i stručnih kardiologa poliklinike Life impuls Vam je na raspolaganju.
Pozivamo Vas da dodjete da zajednički procenimo Vaš lični rizik za nastanak bolesti i na vreme je sprečimo, poručuju iz poliklinike life Impuls.
Prof dr sci med Svetlana Apostolović internista -kardiolog
Mr sci med dr Ljubodrag Radević Internista-magistar kardiologije
Prim dr sci med Nebojša Krstić internista -kardiolog
Prim dr sci med Miodrag Damnjanović internista -kardiolog
Dr sci med Danijela Đorđević Radojković internista -kardiolog
Prim mr sci med dr Svetlana Kostić internista-magistar kardiologije
Mr sci med dr Dušanka Kutlešić Kurtović Intrenista-magistar kardiologije
Prim dr med Dušanka Branković internista
Izvor: Niške Vesti, 1.10.2015.