stitna zljezdaUltrazvuk štitaste žlezde sa kolor doplerom je pouzdana i bezbolna dijagnostička metoda, a u slučaju potrebe pregled se može ponavljati bez ikakvog rizika od oštećenja tkiva i ne zahteva posebnu pripremu pacijenta.

Ultrazvukom štitne žljezde se dijagnostikuju sve promene u veličini, strukturi (građi) i prokrvljenosti štitaste žlezde. Ukoliko se otkriju neke promene na štitastoj žlezdi, pacijent se upućuje na pregled kod endokrinologa koji procenjuje potrebu dalje dijagnostike (laboratorijske analize, hormonski status (T3, T4, TSH), scintigrafija...).

Ultrazvuk vrata, pored pregleda štitaste žlezde, obuhvata i pregled paraštitastih žlezda (što je posebno korisno kod pacijenata sa kamenom u bubregu, kod pacijenata na hemodijalizi), submandibularnih i parotidnih pljuvačnih žlezda, prisustvo limfnih čvorova, tumora različitog porekla.

Neizostavan deo ultrazvučnog pregleda vrata je i pregled krvnih sudova vrata, njihova morfologija, prisustvo plakova, stenoza...

kucne posetePrema potrebi zdravstvenu uslugu možete dobiti i u svom domu.

Od strane našeg strucnog tima u kućnim uslovima, mogu se obaviti:

- pregledi lekara specijaliste u stanu obolelog,

- kućna poseta lekara opšte medicine,

- merenje krvnog pritiska,

- EKG,

- merenje šećera u krvi,

- laboratorija,

- davanje terapije parenteralnim putem (injekcije, infuzije),

- obrada i previjanje rane (u kućnim uslovima),

- kućna poseta specijaliste jednom mesečno (merenje krvnog pritiska, EKG, savet,edukacija pacijenta i članova porodice),

- pregled deteta u Vašem domu.

Neurolozi poliklinike Life IMPULS dijagnostikuju, prate, kontrolišu i leče niz stanja i neuroloških oboljenja, počevši od glavobolja (migrena), vrtoglavica i epilepsije, poremećaja pamćenja (Alchajmerova bolest i druge demencije, multiple skleroze, Parkinsonove i bolesti nevoljnih pokreta (tremor, distonija i dr.)

U okviru lečenja bolnih stanja, u poliklinici Life IMPULS se mogu dijagnostikovati i lečiti sve vrste glavobolja, ali i različita hronična bolna stanja (glave, lica, vrata i kičmenog stuba) koja nisu jasno uzrokovana reumatskim, vaskularnim ili hirurškim bolestima.

Zbog površnog medijskog tretmana mentalnog zdravlja, uobičajeno je da se sve psihijatrijske bolesti jednostavno nazivaju duševnim bolestima, a oni koji od njih pate duševnim bolesnicima. To je otprilike jednako precizno kao kad bi se reklo da netko pati od zarazne bolesti, bez pobližeg određivanja da li je to grip ili AIDS.

neurologija 01

Budući da mediji retko prave razliku među duševnim bolestima i spremno udaraju pečat duševnog bolesnika onim vrlo retkim obolelim pojedincima koji su istovremeno i nasilni, veliki deo javnosti uveren je da su svi koji imaju veze s psihijatrima sumanuti i opasni po okolinu. Istina je, međutim, da među psihijatrijskim bolestima postoje velike razlike i da se na psihotične poremećaje ili sumanutost odnosi samo 10 posto svih psihijatrijskih slučajeva.

Psihotični poremećaji, od kojih je najčešća shizofrenija, predstavlja skup ozbiljnih bolesti koji teško narušavaju mentalne funkcije. Dok depresija i anksioznost primarno nanose duševne patnje, psihotični poremećaji izazivaju tegobe na planu spoznajnih sposobnosti. Oni ometaju jasno razmišljanje, donošenje ispravnih zaključaka i odluka, razumevanje spoljnih okolnosti i vlastitog mesta u njima te prikladno ponašanje. Kad su osobito intenzivni, psihotični poremećaji onemogućuju osobu u obavljanju i jednostavnih, nužnih svakodnevnih poslova.

Iako nauka nije do kraja objasnila poreklo i prirodu psihotičnih poremećaja, poznat je veliki deo fizioloških mehanizama koji ih izazivaju, pa su u skladu s tim spoznajama uvedeni lekovi koji te poremećaje stavljaju pod kontrolu. Većina lekova, zvanih antipsihotici, deluje tako da suzbija aktivnost neurohormona dopamina. Inače, to je jedan od hormona srece, hiperaktivni dopamin nekim ljudima izaziva pravu pometnju u umu. Obolelom je potrebna i trajna psihosocijalna podrška, a psihoterapija igra manju ulogu nego kod bolesti koje izazivaju emocionalne patnje.

neurologija 02

Kod psihotičnih poremećaja ključni su simptomi halucinacije i zablude. Halucinacija je opažanje pojava ili predmeta koji u stvarnosti nisu prisutni, bilo da je riječ o vidnim, zvučnim, taktilnim (dodir), mirisnim, ili čak okusnim podražajima. Priviđanje stvari i čujenje glasova klasični su primeri halucinacija kod shizofrenih osoba.

Zablude ili obmane su iskrivljena uverenja koja su trajna i često imaju unutarnju logiku. Osoba može živeti u zabludi da je prisluškuju i prate ili da joj truju hranu, te nastavlja gajiti ista uverenja i nakon što joj okolina pruži materijalne dokaze da nije u pravu.

Još neki simptomi svojstveni psihotičnim poremećajima su nerazumljivi ili nepovezani govor, zbrkano razmišljanje, emocionalne reakcije u neskladu s okolnostima, neobično i neprikladno ponašanje, čudne kretnje, zanimanje za nebitne ili bizarne stvari, zapuštanje bitnih životnih aktivnosti, kao što su higijena, posao i međuljudski odnosi. Još jedan simptom koji upućuje na psihotični poremećaj je zabluda o vlastitoj veličini i značenju, što može biti i simptom manične faze bipolarnog poremećaja.

Psihijatrija razlikuje shizofreniju od shizoafektivnog poremećaja, kratkoga psihotičnog poremećaja i drugih srodnih psihijatrijskih smetnji. Za dijagnozu shizofrenije psihotični simptomi - zablude, halucinacije, nesnalaženje u stvarnosti i nelogično ponašanje - treba da traju šest ili više meseci.

Potraju li u periodu od prvog do šestog meseca, postavlja se dijagnoza shizofreniformnog poremećaja. Slične smetnje koje traju manje od mesec dana nazivaju se kratkim psihotičnim poremećajem. Shizoafektivni poremećaj uključuje simptome shizofrenije i simptome afektivnog poremećaja, poput depresije ili bipolarnog poremećaja, poznatog i kao manična depresija.

neurologija 03

Dve druge grupe psihijatrijskih poremećaja bitno se razlikuju od psihotičnih poremećaja utoliko što, u velikoj većini slučajeva, ne pogađaju spoznajno-logičke sposobnosti, nego duševno blagostanje ili raspoloženje. Pritom su poremećaji raspoloženja desetak puta rašireniji od psihotičnih.

Izraz poremećaj raspoloženja ili, kolokvijalno, emocionalni poremećaj, nije najsretnije odabran, jer zdravim ljudima ne odražava svu težinu patnji koje izazivaju. Zdrave i neupućene osobe pretežno smatraju da je raspoloženje nešto trivijalno, na što se može lako uticati puštanjem dobre muzike ili odlaskom u veselo društvo. Raspoloženje je moždana funkcija koja određuje koliko smo sretni ili nesretni. Ko ima bolest koja pogađa raspoloženje, oseća se blago do duboko nesretnim, a patnje koje trpi osoba koja ima tešku depresiju tolike su da mnoge vode u samoubistvo. Približno dve trećine svih samoubistava odnosi se na žrtve teške depresije. Zato je potrebno da se sto pre pocne sa lecenjem.
Poremećaji raspoloženja u užem smislu su razni oblici unipolarne i bipolarne depresije, a u širem smislu pripada im i široka paleta anksioznih poremećaja.

Unipolarna depresija je bolest koju skraćeno jednostavno nazivamo depresijom, jer se manifestuje samo sniženim raspoloženjem. Bipolarna depresija uzrokuje izmenu depresivnih i maničnih ili euforičnih epizoda.
Blaži oblik unipolarne depresije zove se distimija, hronično sniženo raspoloženje koje ne poprima jači intenzitet. Analogno distimiji, blaži oblik bipolarnog poremećaja je ciklotimija. Kod nje raspoloženje takođe oscilira, ali u manjoj mjeri, pa depresivne i manične faze nisu jako izražene.

Posebni oblici depresije, koji se javljaju u strogo određenim okolnostima, su postporođajna depresija i sezonska ili zimska depresija, koju uzrokuje manjak prirodnog svetla od kasne jeseni do kasne zime.
Anksiozni poremećaji su srodni depresiji i često se javljaju istovremeno s njom. Dok depresija "vuče" na tugu, kao središnju emociju, kod anksioznosti je temeljna emocija strah u svim svojim nijansama, od teskobe i strepnje do fobije i panike. Koliko su međusobno povezani anksiozni i depresivni poremećaji, govori i podatak da se i anksioznost vrlo dobro tretira nekim od antidepresiva, koji uz podizanje raspoloženja donose smirenje i ublažavanje napetosti.

Antidepresivi se koriste i u depresivnoj fazi bipolarnog poremećaja, a u maničnoj se fazi izbjegavaju ili im se snižava doza. Temelj lečenja bipolarnog poremećaja su stabilizatori raspoloženja poput litija, koji onemogućuju i visoke uspone i duboke padove osećaja duševnog blagostanja.

Paradoksalno je da depresija i anksioznost mogu postojati nezavisno od okolnosti u kojima osoba živi. Poremećaji raspoloženja mogu nastati i kao posledica dugotrajnog ili jakog stresa, ali i bez ikakvih neugodnih spoljnih nadražaja. Raspoloženje je, kao i inteligencija, sposobnost pamćenja ili talenta za šah, u određenoj meri genetski zadato tako da neko dolazi na svet sa snažnom predispozicijom za depresiju ili anksioznost, a neko drugi s predispozicijom za dobro raspoloženje, nezavisno od okolnosti.

Dijagnostička metoda koja se bazira na principu refleksije zvučnih talasa koji su izvan opsega čujnosti ljudskog uha. Metoda je dokazano neškoljiva, nema jonizujućeg zračenja i štetnog dejstva na ljudski organizam u dijagnostićkim dozama te se može ponavljati više puta, u zavisnosti od potrebe.

ultrazvuk 01

Brojni su razlozi za široku primenu u dijagnostici raznih patoloških promena u oganizmu. Procedura se sastoji iz toga da se odgovarajuća sonda (konveksna ili lnearna) prislanja na kožu pacijanta iznad organa koji treba da se pregleda. Da bi se otklonili mehurići vazduha u međuprostoru stavlja se gel i putem ultrazvučnog aparata dobija se vizuelni prikaz organa na ekranu.

Color Doppler tehnikom se pomoću ultrazvuka može posmatrati protok krvi kroz krvne sudove i organe: krvne sudove glave i vrata, srca, pritisaka u srcu, unutar komora i pretkomora, protok krvi kroz aortu, abdominalni deo aorte, bubrežne arterije, arterije i vene nogu i ruku...

ultrazvuk 02

U poliklinici Life IMPULS možete obaviti sledeće preglede:

ultrazvuk 0301.    Ultrazvuk srca
02.    Ultrazvuk  dojki (sa kolor doplerom)
03.    Ultrazvuk mekih tkiva i mišića
04.    Ultrazvuk perifernih limfnih žljezdi
05.    Ultrazvuk urotrakta
06.    Ultrazvuk abdomena
07.    Kolor dopler karotidnog i vertebralnog sliva
08.    Kolor dopler arterija i vena donjih ekstremiteta
09.    Kolor dopler arterija i vena  gornjih ekstremiteta
10.    Kolor dopler  vena gornjih ili donjih ekstremiteta
11.    Kolor dopler arterija  gornjih ili donjih ekstremiteta
12.    Ultrazvuk  renalnih arterija  i nad bubrega (sa kolor doplerom)
13.    Ultrazvuk abdomenalne aorte (sa kolor doplerom)
14.    Ultrazvuk abdomena sa  abdomenalnom  aortom
15.    Ultrazvuk štitne žljezde
16.    Ultrazvuk  reumatologa
17.    Ultrazvuk  srca kod deteta
18.    Ultrazvuk mekih tkiva i mišića kod dece
19.    Ultrazvuk  linfnih žljezda i mišića vrata kod dece
20.    Ultrazvuk  parotidnih i submandibularnih žljezda  kod dece
21.    Ultrazvuk  štitne žljezde  kod dece
22.    Ultrazvuk  timusa  kod dece
23.    Ultrazvuk  urogenitalnog trahta  kod  dece
24.    Ultrazvuk  mozga kod beba
25.    Ultrazvuk  abdomena kod dece
26.    Ultrazvuk  kukova kod dece
27.    Ultrazvuk  kolena i poplitealne fose kod dece
28.    Ultrazvuk  ramena  kod dece
29.    Ultrazvuk  lakta  kod dece
30.    Ultrazvuk  skočnog zgloba  kod dece
31.    Ultrazvuk  testisa kod dece
32.    Ultrazvuk male karlice

interna 04

Interna medicina je grana medicine koja se bavi bolestima unutrašnjih organa i ima više subspecijalističkih oblasti u koje spadaju:

-kardiologija,
-pulmologija,
-gastroenterologija,
-endokrinologija,
-reumatologija,
-alergologija,
-hematologija,
-nefrologija,
-onkologija,
-higijena ishrane i dijetetika.

interna 01

Na internistički pregled ne morate da čekate. Specijalisti interne medicne različitih subspecijalnosti u poliklinici Life IMPULS su Vam dostupni u trenutku kad imate zdravstveni problem, u bilo koje doba dana, sedam dana u nedelji, u našoj poliiklinici, ili u Vašem domu.

Tim internista Poliklinike Life IMPULS čine eksperti profesori, magistri, primarijusi i subspecijalisti različitih internističkih grana, koji usko sarađuju i koordinirano leče pacijenta.

interna 03

Potrebne dijagnostičke procedure (laboratorijske analize, ultrazvučni pregled, testovi fizičkim opterećenjem, Stres-eho testovi, Holter monitoring i dr….) mogućno je obaviti odmah, bez dodatnog zakazivanja i čekanja. Rezultati potrebne dijagnostike su gotovi veoma brzo, čime se skraćuje vreme do postavljanja dijagnoze i započinjanja lečenja.

interna 02

Za slučaj postojanja udruženih bolesti, eksperti različitih grana interne medicine će organizovati i lekarski konzilijum, za bilo koje stanje, kao i za maligna oboljenja.