Alergologija je jedna od najmlađih medicinskih disciplina, koja se bavi ispitivanjem preosetljivosti organizma i alergijama. Alergologija se, prevashodno bavi posledicama odbrambenih reakcija organizma, na prisustvo različitih alergena u vazduhu ili namirnicama, a koje se mogu manifestovati kao respiratorne smetnje, smetnje sa varenjem ili kožne promene. Autoimune bolesti nastaju usled reakcije organizma na antigene sopstvenog tkiva.
Izazivači alergija takozvani alergeni mogu biti različite supstance, koje kada dođu u kontakt sa organizmom izazivaju njegovu preosetljivost. Među najčešće alergene spadaju: kućna prašina, posteljne stvari, plesan, bakterije, polen, dlake nekih životinja, jaja, mleko, čokolada, paradajz, riba, lekovi (penicilin, streptomicin, jod, serum, aspirin, piramidon, sulfonamidi, hloramfenikol).
Predispozicija alergije je pre svega nasleđe. Prema statističkim podacima nekih američkih autora, ako je majka alergičar i deca će to biti u 50% slučajeva, ako je otac onda je verovatnoća da deca budu alergična 25% a ako su oba roditelja onda je verovatnoća čak 75%.
Najčešći simptomi
- Otežano disanje
- Povraćanje
- Kijavica
- Suzenje očiju
- Osećaj svraba i grebanja u predelu nosa
- Osećaj svraba i grebanja u predelu očiju
- Nadražajni kašalj
- Promene po tipu koprivnjače
- Proliv (dijareja)
- Otok usta
- Otok grla
- Otok jezika
- Konfuzija
- Osećaj svraba i grebanja u predelu grla
Najčešće dijagnoze
- Alergijska kijavica (rinitis)
- Alergijska astma
- Ekcem (dermatitis)
- Alergija na polen
- Alergija na hranu
- Anafilaktički šok
- Urtikarija
- Angioedem
- Alergijkski sinuzitis
- Alergija na prašinu
- Alergija na lekove
- Alergija na insekte
- Sezonska alergija
- Polenska groznica
- Alergijski konjuktivitis
- Alergija na penicilin
U Poliklinici Life IMPULS u Nišu možete obaviti:
{slider title=“Pregled lekara subspecijaliste alergologije i imunologije“ open=“false“}
Pregled interniste alergologa
Doktor subspecijalista alergolog obavlja klinički pregled pacijenta. Pregled počinje razgovorom sa pacijentom (uzimanjem anamneze) i pregledom. Traje u proseku 20-30 minuta, a po potrebi i duže. Pregled je potpuno bezbolan i nije potrebna posebna priprema.
Pregled obuhvata:
1. Anamnezu – razgovor sa pacijentom o sadašnjim tegobama, drugim oboljenjima (ukoliko ih ima), prethodnim operacijama i bolničkim lečenjima, bolestima u porodici
2. Uvid u prethodnu medicinsku dokumentaciju (ako postoji)
3. Fizikalni pregled (inspekciju, palpaciju, auskultaciju, merenje tenzije i snimanje EKG-a-opciono)
4. Spirometriju
5. Savet i preporuku za dalje lečenje (ukoliko postoji potreba) i predlog o eventualnoj dodatnoj dijagnostici
Fizikalni pregled uključuje: inspekciju–posmatranje, palpaciju-opipavanje i auskultaciju (slušanje rada pluća i srca). Auskultacija je jedan od najznačajnijih delova pregleda interniste pulmologa, jer predstavlja način na koji se može postaviti sumnja na postojanje različitih bolesti pluća.
{slider title=“Alergoloske kožne probe na inhalatorne i nutritivne alergene“ open=“false“}
Alergološke kožne probe na inhalacione i nutritivne alergene
ŠTA SU ALERGOLOŠKE KOŽNE PROBE?
Alergološke kožne probe predstavljaju brz, efikasan i bezbedan metod za otkrivanje supstanci iz okoline (alergena) koje mogu biti uzročnik alergijskih reakcija. Ovi testovi su najpouzdaniji metod za otkrivanje i dokazivanje alergija na inhalacione (supstancije koje se udišu) i nutritivne (supstancije iz namirnica) alergene. Testiranje se izvodi na najčešće poznate alergene: grinje, buđ, polen trava i drveća, ambroziju, perje, prašinu, mleko, žumance, belance, obavlja se u ambulantnim uslovima i traje 20-40 minuta.
INDIKACIJE/ZAŠTO SE RADI?
• Radi se kod ispitanika koji imaju simptome kao što su kijavica, suzenje očiju, osećaj svraba i grebanja u predelu grla, nosa i očiju, nadražajni kašalj (koji nije infektivne prirode), promene po tipu koprivnjače ili slične smetnje (koje se mogu javljati u određenom periodu godine).
• U cilju postavljanja dijagnoze različitih alergijskih oboljenja: alergijske kijavice (alergijskog rinitisa), alergijske astme, ekcema (dermatitisa), alergije na polen, alergije na određene prehrambene proizvode.
KAKO SE IZVODI?
• Testiranje se izvodi na preko 40 najčešćih različitih inhalacionih (grinje, buđ, polen trava i drveća, ambrozija, perje, prašina) i/ili nutritivnih alergena (mleko, žumance, belance …).
• Jedna kap tečnosti, koja sadrži rastvoren alergen (supstanciju koja izaziva alergiju kod nekih ljudi), stavlja se na kožu podlaktica (kod odraslih uglavnom, kod dece može i na leđa). Površni sloj kože se zagrebe uz pomoć lancete, kako bi se omogućio kontakt alergena sa ćelijama površnog sloja kože.
• Nakon 20 minuta posmatra se reakcija na koži i ukoliko je došlo do alergijske reakcije na tom mestu će se javiti crvenilo, otok i svrab. Lekar će Vam odmah objasniti i saopštiti rezultate testiranja i dati savet i predlog o daljoj terapiji (ukoliko je potrebna).
POTENCIJALNI RIZICI
• Najčešće neželjene reakcije koje mogu nastati nakon ovog testiranja su crvenilo, otok i svrab (mogu se razviti nekoliko sati posle testiranja i mogu trajati nekoliko dana).
• Veoma retko može doći do nastanka sistemskih alergijskih reakcija.
PRIPREMA
• Tokom zakazivanja ovog testiranja neophodno je da obavestite medicinsko osoblje o svim lekovima koje uzimate u redovnoj terapiji, zato što određeni lekovi mogu imati uticaj na tačnost rezultata testa (određeni lekovi pojačavaju ili ublažavaju alergijsku reakciju).
• 5-7 dana pre testiranja prestanite sa korišćenjem sledećih lekova iz grupe antihistaminika: Claritine, Aerius, Zyrtek, Phenergan, Avil, Pressing, Bronal, Tefen, Ketotifen.
• Potrebno je da 3 nedelje testiranja prestanete sa korišćenjem leka koji se zove Astemisan.
• Izbegavajte lekove koji utiču na smanjenje kiselosti želuca: Cimetidin, Ranisan.
• Izbegavajte lekove protiv prehlade (Rinasek, Fervex).
• 24h pre testiranja nemojte koristiti lekove iz grupe kortikosteroida (Dexason, Lemod solu, Nyripan, Urbason, Pronison)
Nakon testiranja možete se vratiti svojim uobičajenim dnevnim aktivnostima.
{slider title=“Spirometrijsko i ergospirometrijsko ispitivanje“ open=“false“}
Spirometrija
ŠTA JE SPIROMETRIJA?
Spirometrija je test koji se veoma često koristi za ispitivanje disajne funkcije. To je jednostavan, brz i bezbolan test kojim meri zapremina (volumen) vazduha koju ispitanik može da izduva iz pluća. Koristi se u otkrivanju i praćenju astme, hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP-a) i drugih bolesti pluća. Ispitivanje traje oko 15 minuta.
INDIKACIJE/ZAŠTO SE IZVODI?
• U cilju otkrivanja i dokazivanja astme, hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), hroničnog bronhitisa, plućnog emfizema, plućne fibroze ….
• U cilju praćenja efekata i uspešnosti terapije kod bolesnika koji imaju već boluju od ovih bolesti.
KAKO SE IZVODI:
• Spirometrija je ispitivanje koje se obavlja tako što dišete u cev vezanu za aparat koja se zove spirometar. Pre nego što počnete sa obavljanjem testa medicinski radnik će Vam detaljno objasniti tehniku izvođenja testa. Potrebno je pažljivo slušate instrukcije i poželjno je da postavljate pitanja ukoliko Vam nešto nije jasno. Ispravna tehnika izvođenja testa je neophodna da bi rezultati ispitivanja bili tačni.
• Tokom ispitivanja sedećete na stolici, medicinski radnik će Vam postaviti štipaljku na nos. Sa aparatom (spirometrom) ste spojeni preko “usnika” cevi (plastičnog ili kartonskog) koji se za svakog ispitanika menja. Usnik morate obuhvati usnama tako da jezik ne ulazi u otvor usnika, a vazduh ne izlazi van usnika i cevi dok dišete.
• Prvo ćete lagano disati kroz usnik. Nakon toda medicinski radnik će Vas zamoliti da lagano izduvate sav vazduh iz pluća, udahnete maksimalno, zadržite dah, čvrsto stisnete usne oko usnika i što jače i brže izduvate sav vazduhiz pluća (dok se pluća potpuno ne „isprazne“). Posle ovog možete disati normalno i odmoriti se.
• U cilju tačnosti i ispravnosti rezultata testa potrebno je ispitivanje ponoviti 3 puta.
POTENCIJALNI RIZICI
• Spirometrija je veoma retko praćena komplikacijama. Kratkotrajno nakon testa možete osećati nedostatak vazduha ili vrtoglavicu.
• Spirometriju ne treba da radite ukoliko ste nedavno imali srčani udar ili druge srčane probleme.
• Veoma retko izvođenje testa može isprovocirati ozbiljnije probleme sa disanjem.
PRIPREMA:
• Potrebno je uzimanje određenih lekova izostavite pre ovog ispitivanja, ukoliko Vam je to lekar naglasio (kratko-delujuće ß2 – agoniste treba izostaviti 6 sati pre spirometrije, dugo-delujuće ß2 – agoniste 12 sati, Ipratropium i Fenoterol 6 sati, a Tiotropium 24 sata).
• Obucite komotnu odeću koja će Vam omogućiti da nesmetano obavite ispitivanje.
• Pre spirometrije nemojte imati obilan obrok.
{slider title=“Bronhoprovokativne i bronhodilatatorne testove“ open=“false“}
Bronhodilatatorni ( „Ventolinski“) test
ŠTA JE BRONHODILTATORNI TEST?
Bronhodilatatorni ili “ventolinski“ test predstavlja ispitivanje plućne funkcije nakon udisanja lekova koji šire disajne puteve. To je spirometrijsko ispitivanje u kom se koriste lekovi koji se zovu bronhodilatatori (ventolin ili berodual). Predstavlja brz, jednostavan i bezbolan metod kojim se procenjuje plućna funkcija. Traje oko 60 minuta.
INDIKACIJA/ZAŠTO SE RADI?
• U cilju otkrivanja i dokazivanja astme i praćenja toka ove bolesti.
• U cilju razlikovanja astme od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP).
KAKO SE IZVODI?
• Ventolin je lek koji širi disajne puteve. Uz pomoć inhalatora ili raspršivača (nebulizatora) udisaćete ovaj lek i sačekati 20 minuta da lek deluje.
• Nakon toga obaviće se spirometrija. Medicinski radnik će Vam postaviti štipaljku na nos. Sa aparatom (spirometrom) ste spojeni preko “usnika” cevi (plastičnog ili kartonskog) koji se za svakog ispitanika menja. Usnik ćete obuhvatiti usnama tako da jezik ne ulazi u otvor usnika, a vazduh ne izlazi van usnika i cevi dok dišete. Biće potrebno da prvo lagano izduvate sav vazduh iz pluća. Ovaj postupak ćete ponoviti nekoliko puta.
• Zatim ćete maksimalno udahnuti, obuhvatiti ustima otvor usnika i najjače i najbrže što možete izduvati sav vazduh iz pluća („dok pluća potpuno ne ostanu bez vazduha“). I ovaj postupak ćete ponoviti nekoliko puta.
POTENCIJALNI RIZICI
• Testiranje berodualom je retko praćeno komplikacijama. Ukoliko tokom ili nakon testa osetite nedostatak vazduha ili vrtoglavicu obavezno prijavite medicinskom radniku.
• Ukoliko bolujete od angine pektoris, imate neregulisane vrednosti krvnog pritiska, ukoliko ste imali šlog, srčani udar, embojilu pluća ili ste Iskašljavali krv konsultujte se sa lekarom da li je pouzdano raditi ovo ispitivanje.
PRIPREMA
• Nemojte pušiti i konzumirati alkohol 24 sata pre testa. Dva sata pre testa možete imati lagan obrok.
• Ukoliko koristite pumpice potrebno je da ih ponesete sa sobom.
NAKON TESTA
Možete se vratiti svojim uobičajenim dnevnim aktivnostima.
Bronhoprovokativni test sa histaminom
ŠTA JE BROHOPROVOKATIVNI TEST?
Bronhoprovokativni test histaminom koristi se za procenu „osetljivosti“ disajnih puteva (bronhijalne hiperreaktivnosti) na primenu supstanci koje dovode do suženja disajnih puteva. Ispitivanje se vrši spirometrijom. Histamin je organsko jedinjenje koje ima centralnu ulogu u zapaljenskim i alergijskim reakcijama organizma. Testiranje traje 60 – 120 minuta.
INDIKACIJE/ZAŠTO SE RADI?
• U cilju ispitivanja astme sa atipičnim karakteristikama (astme praćene upornim kašljem ili kod ispitanika kod kojih su prisutni simptomi astme, a rezultat spirometrije je normalan).
• U cilju otkrivanja i dokazivanja astme kao profesionalne bolesti (astma uzrokovana prašinom ili hemikalijama iz radne sredine).
• Procena težine astme i efikasnosti i uspešnosti primenjene terapije.
• U cilju otkrivanja faktora rizika za razvoj astme .
KAKO SE IZVODI?
• Pre početka izvođenja testa radi se standardno ispitivanje disajne funkcije- spirometrija.
• Histamin izaziva sužavanje (konstrikciju) disajnih puteva. Tokom dva minuta udisaćete Histamin koji se obliku rastvora nalazi u raspršivaču (nebulizatoru) i nakon toga biće potrebno da sačekate 30 sekundi da supstanca deluje.
• Reakcija disajnih puteva na Histamin procenjuje se izvodjenjem spirometrije. Ukoliko disajni putevi ne reaguju na malu koncentraciju Histamina, koncentracija će se povećavati dok se ne registruje reakcija. Nakon udisanja svake nove koncentracije Histamina radi se spirometrija.
• Čim dođe do pogoršanja u funkciji pluća, udisaćete lek koji širi disajne puteve-bronhodilatator (Albuterol ili Levalbuterol), nakon čega će se ponovo sprovesti spirometrijsko ispitivanje kako bi se procenillo da li je došlo do normalizovanja disajne funkcije.
• Ukoliko tokom ispitivanja osetite umor ili vrtoglavicu potrebno je da prijavite zdravstvenom radniku.
POTENCIJALNI RIZICI
Veoma retko se ovim testiranjem može isprovocirati nastanak astmatičnog napada. Naš medicinski tim će uspešno zaustaviti astmatični napad ukoliko do njega dođe.
PRIPREMA
• Pre testiranja nemojte jesti čokoladu i piti kafu i napitke sa kofeinom (koka kola, čaj), zato što konzumiranje tih proizvoda može uticati na rezultat ispitivanja.
• Šest sati pre testa nemojte pušiti ili se izlagati fizičkom naporu. Prijavite medicinskom radniku ukoliko ste u poslednje 4 nedelje bili prehlađeni. Ovo takođe može uticati na rezultate testa.
Potrebno je da prestanete sa korišćenjem sledećih lekova (zato utiču na tačnost rezultata ispitivanja):
1. Spirivu (tiotropijum) treba prekinuti 7 dana pre ispitivanja.
2. Simbicort (Budesonid i Formoterol) treba prekinuti 48 sati pre ispitivanja.
3. Atrovent (Ipratropijum), Combivent (Albuterol i Ipratropijum) treba prekinuti 24 sati pre ispitivanja.
4. Accolate (Zafirlukast), Ziflo (Zileuton), Montelukast treba prekinuti 24 sati pre ispitivanja.
5. Proventil HFA, Ventolin HFA, Proair (albuterol), Levalbuterol treba prekinuti za 6-8 sata pre ispitivanja.
{slider title=“Kompletne laboratorijske analize“ open=“false“}
{/sliders}
Iskusan tim lekara Poliklinike Life Impuls sa višegodišnjim iskustvom u oblasti Imunologije i Alergologije Vam je na raspolaganju:
Prof dr Hristina Stamenković, specijalista pedijatar, imunolog, alergolog
Dr sci med Maja Slavković Jovanović, pedijatar -pneumofiziolog
Prof dr Ivana Stanković, pulmolog
Dr Nela Perhoč, pulmolog