Ezofagogastroduodenoskopija (EGD) je procedura koja omogućava pregled gornjeg dela digestivnog trakta (jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva). Izvodi se endoskposkim instrumentom – gastroskopom – koji ima oblik dugačke fleksibilne cevi sa video kamerom na vrhu. Gastroskop se preko usta, korena jezika i ždrela plasira u navedene delove organa za varenje hrane.
RAZLOZI ZA GASTROSKOPIJU:
• Neobjašnjiva nelagodnost u gornjem delu stomaka
• Bol u čašici posle jela (ulkus želuca) ili bol „na gladno“, obično u toku noći, budi iz sna (ulkus dvanaestopalačnog creva)
• Gastroezofagijalni refluks (gorušica, pečenje iza grudne kosti)
• Uporna mučnina i povraćanje
• Neobjašnjivi gubitak apetita i telesne težine
• Krvarenje iz gornjeg dela GI sistema: povraćanje krvi ili crna stolica (posledica krvarenja iz gornjeg dela gastrointestinalnog trakta).
• Teškoće prilikom gutanja hrane i/ili tečnosti. To može da bude posledica suženja jednjaka (nejčešće zbog ranijih trovanja korozivnim sredstvima) ili benignih i malignih tumora jednjaka.
• Uklanjanje stranog tela (progutanog predmeta ili većih zalogaja nesažvakane hrane, posebno kod pacijenata sa postkorozivnim suženjima jednjaka).
• Provera terapije i zarastanja prethodno dijagnostikovanih ulceracije (čireva).
• Anemija izazvana nedostatkom gvoždja.
• Pozitivna porodična anamneza za tumore jednjaka i želuca, ulkusnu bolest.
• Dijagnostika Helicobacter pylori infekcije
Dakle, gastroskopija se izvodi najčešće za dijagnostiku lezija (čir, erozije, gastritis, tumori jednjaka i želuca, infekcija Helicobacter pylori, proširene vene jednjaka, želudačna kila), ali može da služi i u terapijske svrhe (zaustavljanje krvavljenja ili uklanjanje polipa, kao i stranih tela jednjaka).
Priprema pacijenta
Preporuka je da se 8 sati pre intervencijene ne unosi ništa na usta (hrana, piće), da se ne puši i ne koristi žvakaća guma. Važno je da stomak pacijenta bude prazan, kako bi se lekaru omogućila dobra vidljivost i kako bi se smanjila mogućnost vraćanja hrane ili tečnosti u pluća (aspiracija) dok je pacijent u ležećem položaju, sediran. Bolesnik će možda morati da prilagodi dozu lekova ili da neke lekove privremeno prestane da uzima pre pregleda. Osobe koje se leče od šećerne bolesti posebno se tretiraju (najčešće se smanjuje doza insulina), kao i pacijenti koji koriste antikoagulantnu terapiju ili aspirin i nesteroidne antiinflamatorne lekove (najčešće se izostavljaju). Zbog svega ovoga, pre izvođenja gastroskopije je neophodno konsultovati lekara.
Gastroskopija se može izvoditi u lokalnoj, ali i u kratkotrajnoj opštoj intravenskoj anesteziji, koja se u svetu sve više preporučuje. Za lokalnu anesteziju se najčešće primenjuje sprej Xilocain, kojim se pre intervencije naprska grlo. Procedura nije bolna, ali jeste neprijatna, zbog nadržaja na povraćanje U opštoj intravenskoj anesteziji, pri izvođenju procedure nema neprijatnosti – ne radi se intubacija, niti stavlja maska, a buđenje je lako i prijatno.
Procedura endoskopije
Procedura obično traje između 5 i 15 minuta. Pacijent leži na levom boku. Između zuba se postavlja plastična zaštita kako bi se sprečilo oštećenje endoskopa zubima. Endoskop ne ometa disanje. Spori, duboki udisaji za vreme procedure mogu da olakšaju pregled i samim tim skrate vreme pregleda. U toku gastroskopije se uvodi vazduh u jednjak, želudac i dvanaestopalačno crevo, što omogućava prolaz aparata kroz te strukture i poboljšava njihovu vidljivost. Najčešća nelagodnost nakon pregleda je osećaj naduvenosti usled uvođenja vazduha tokom procedure. To obično brzo prolazi nakon izbacivanja vazduha podrigivanjem. Moguća je pojava osećaja suvoće grla, i nelagoda pri gutanju. Neki pacijenti imaju blago bolno grlo.
Lekar u toku pregleda može da uzme uzorke tkiva za biopsiju (nije bolno), ili da izvede određene terapijske procedure (zaustavljanje krvarenja, uklanjanje polipa, stranih tela). Opis endoskopskog nalaza bolesnik dobija pre nego što napusti ordinaciju. Ako su uzeti uzorci za biopsiju ili su uklonjeni polipi, patohistološke rezultate (pregled uzoraka tkiva pod mikroskopom) treba očekivati nakon jedne do dve nedelje.
Nakon endoskopije pacijent ostaje u ordinaciji dok dejstvo sedativa ne prodje.
Nakon gastroskopije nije preporočljivo da pacijent vozi i/ili radi, i poželjno je da dođe u pratnji, kao i da se nakon pregleda odmori kod kuće. Sedativi dovode do privremenih promena refleksa i mogu da umanje sposobnost vožnje ili donošenja odluka (slično uticaju alkohola). Dva sata nakon intervencije, pacijent može da pije i da jede, i to prvih 24 h samo hladne napitke i laganu kašastu hranu. Pacijenti kojima je gastroskopija radjena bez anestezije mogu odmah da konzumiraju hranu.
Komplikacije su izuzetno retke, ali moguće, i to su: krvavljenje, povreda zida nekog od organa za varenje, aspiracija (udisanje) hrane i tečnosti u pluća (ako želudac nije prazan), pa je zato neophodno da lekar pacijentu ukaže na sve rizike, i da pacijent potpiše saglasnost.
Moguće su reakcije na sedative; tim koji vrši endoskopiju (lekari i sestre) uzimaju podatke o prethodnim alergijama ili reakcijama na lekove, kao i o zdravstvenim problemima kao što su: problemi sa srcem, plućima, bubrezima, ili jetrom. Pružanje tih informacija timu čini proceduru bezbednijom.