Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju (The International Society of Nephrology) i Internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg (International Federation of Kidney Foundations). To je globalna kampanja u više od 100 zemalja, osmišljena s ciljem podizanja svesti o bubrežnoj bolesti koja pogađa 10% populacije odraslih u celom svetu. Cilj je podizanje svesti o važnosti bubrega, organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života i upoznavanje javnosti da su bolesti bubrega česte, opasne i izlečive, kažu za Niške Vesti u Poliklinici Life IMPULS.

svetski dan bubrega

Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega „Bolesti bubrega kod dece – sprečimo na vreme” ima za cilj da šira javnost postane svesna činjenice da bolesti bubrega utiču na milione ljudi širom sveta, uključujući i decu koja mogu biti u riziku od bolesti bubrega u ranom uzrastu. Screenshot 2

Glavna funkcija bubrega je izlučivanje toksičnih produkata metabolizma i viška tečnosti iz organizma. Naši bubrezi čiste svu krv otprilike 40 puta dnevno, što iznosi ukupno oko 200 litara krvi. Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja, različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Ova oboljenja najčešće su izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno hronična smanjena funkcija bubrega (bubrežna insuficijencija).

Hronična bolest bubrega je "tiha" bolest koja obično nastaje neprimetno, mesecima i godinama, bez prethodnih najava i upozorenja. Čovek može izgubiti i do 90% funkcije bubrega pre nego što nešto primeti, upozorava Doc dr Zorica Dimitrijević internista - nefrolog iz Poliklinike Life IMPULS.

U proseku oko 1 od 10 osoba ima neki stepen hronične bubrežne insuficijencije. Ova bolest se može razviti u bilo kom uzrastu, ali je rizik veći sa povećanjem godina starosti. Kod starijih osoba mnogo su češći i drugi faktori rizika koji mogu da oštete bubrege, uključujući šećernu bolest, visok krvni pritisak i bolesti srca. Ukratko, što ste stariji veće su šanse da imate neko oboljenje bubrega. Ovo je važno znati, zbog toga što hronična bubrežna insuficijencija nekoliko puta povećava rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, povišenog pritiska, završnog stadijuma bubrežne bolesti (uremije) i preranu smrt (pre 65. godine života).

Bolesti bubrega moguće je na vreme dijagnostikovati. Pregledom nefrologa, kontrolom uzorka mokraće, krvi i krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci bubrežne bolesti. Bez obzira na godine starosti, jednostavne preventivne mere koje sprovode lekari internisti - nefrolozi, mogu da uspore napredovanje bolesti bubrega, spreče komplikacije i poboljšaju kvalitet života navodi Doc dr Zorica Dimitrijević konsultant u Poliklinici Life impuls.

U stadijumu terminalne bubrežne insuficijencije (otkazivanja funkcije bubrega) jedino preostaje dijaliza ili se transplantira bubreg.

Simptomi i znaci hronične bubrežne bolesti

U svakodnevnoj kliničkoj praksi, cilj je otkriti hroničnu bubrežnu bolest pre ovih simptoma i primeniti preventivne mere, savetuju stručnjaci Poliklinike Life IMPULS.

Poremećaji mokrenja (učestalo mokrenje, smanjeno izlučivanje urina, bolno i otežano mokrenje, noćno mokrenje, nemogućnost mokrenja)
Promene u sastavu mokraće (bakterije, leukociti, krv, proteini, lipidi i kristali u urinu)
Bol (tup, oštar, povremen, kontinuiran, tipa kolike)
Otok (testati, generalizovani)
Povišen krvni pritisak.
Bleda ili žuto prebojena koža, malokrvnost

Prosečni bolesnik koji kreće na dijalizu ima 66 godina, češće je muškarac, ima prekomernu telesnu težinu, šećernu bolest, povišen krvni pritisak i masnoće u krvi, "ali mu to nije puno smetalo, donedavno se osećao dobro i pravio planove kako će uživati u zasluženoj penziji. Vrednosti šećera u poslednje vreme nisu bile posebno visoke. Ima povišen pritisak, ali pritisak mu imaju svi u porodici".

Osam zlatnih pravila za smanjenje rizika za razvoj bolesti bubrega

svetski dan bubrega life impuls1. Budite fizički aktivni!
2. Redovno kontrolišite nivo šećera u krvi!
3. Kontrolišite krvni pritisak!
4. Hranite se pravilno i održavajte normalnu telesnu težinu!
5. Uzimajte dovoljne količine tečnosti!
6. Prestanite da pušite!
7. Ne uzimajte lekove koji nisu propisani receptima!
8. Redovno kontrolišite bubrege ukoliko imate jedan ili više faktora rizika!

Proverite svoj rizik za bolesti bubrega

• Imate li povišeni krvni pritisak?
• Imate li šećernu bolest?
• Imate li prekomernu telesnu težinu?
• Imate li više od 65 godina?
• Da li je bilo bolesti bubrega u vašoj porodici?
• Da li ste malokrvni?
• Ako imate jedan ili više potvrdnih odgovora javite se lekaru internisti - nefrologu!

U Poliklinici Life IMPULS radi iskusan tim lekara specijalista interne medicine, subspecijalista za bolesti bubrega:

1. Doc Dr Zorica Dimitrijević internista - nefrolog
2. Prof Dr Branka Mitić internista - nefrolog

Izvor: Niške Vesti, 10.03.2015.