U poslednjih 15 godina, u svetu se beleži porast učestalosti pretkomorske aritmije a glavna opasnost ovog poremećaja srčanog ritma leži u njenom potencijalu da prouzrokuje moždani udar. Procenjuje se da oko šest miliona Evropljana i još više Amerikanaca u ovom trenutku ima ovaj poremećaj. Štaviše, broj obolelih je u stalnom porastu, pa je krajem prošlog veka, atrijalna fibrilacija proglašena nezaraznom kardiovaskularnom epidemijom.

preskakanje srca

Normalno, zdravo srce kuca uglavnom ritmično brzinom od 50-100 otkucaja u minuti, uz fiziološka ubrzanja do 150-170 otkucaja u minutu u toku vrlo intenzivne fizičke aktivnosti ili pri uzbuđenju. Osećaj da je srčani rad poremećen, da srce učestalo „preskače“ ili da „zastajkuje“, kod većine ljudi izaziva uznemirenost i strah od bliske smrti, pa na to intenzivno reaguju i traže pomoć.
Srčane aritmije su vrlo raznolike i mnoge nisu neposredno opasne, ali ih ne treba zanemariti jer postoje forme ozbiljnih poremećaja srčanog ritma i sprovodjenja, koji mogu da uzrokuju niz štetnih posledica, da oštete prethodno zdravo srce ili povećaju rizik od ishemijskog moždanog udara - šloga. U većini slučajeva aritmije kod osoba sa strukturno zdravim srcem imaju povoljnu prognozu, dok je pojava aritmija kod osoba sa već obolelim, strukturno oštećenim srcem obično nepovoljan prognostički znak.

Faktori rizika

aritmijaU savremenom svetu ova pretkomorska aritmija se najčešće javlja kod obolelih od arterijske hipertenzije, suženja koronarnih arterija i generalizovane ateroskleroze, kardiomiopatija i šećerne bolesti. Ova aritmija može da se pojavi i kod mladih, prividno sasvim zdravih ljudi, koji na srcu nemaju makroskopski vidljiva oštećenja, ali imaju funkcionalni „električni“ poremećaj određenih delova srčanog mišića koji svojom pojačanom aktivnošću uzrokuju aritmiju.

Najveći problem pretkomorske fibrilacije jeste povećan rizik od ishemijskog moždanog udara (IMU) - šloga. Smatra se da svaka šesta osoba koja doživi šlog zapravo ima ovu pretkomorsku aritmiju. Ukratko, šlog kod osobe sa pretkomorskom fibrilacijom najčešće nastaje otkidanjem dela ugruška krvi koji se formirao u levoj pretkomori. Otkinuti ugrušak krvi cirkulacijom dospeva do neke od grana glavnih moždanih arterija, zapuši je i deo moždanog tkiva odumire usled prekida cirkulacije i nedostatka kiseonika.

Prevencija moždanog udara.

Lečenje atrijalne fibrilacije je kompleksno, a najvažnije je sprečiti razvoj šloga, kao komplikacije. U cilju prevencije se decenijama koristi veoma efikasna terapija oralnim antikoagulantnim lekovima koji smanjuju prirodnu sklonost prema zgrušavanju krvi.
Decenijama se koriste lekovi iz grupe antagonisti vitamina K (tablete Farin) i oni su se dokazali kao veoma efikasni u smanjenju rizika od šloga kod pacijenata sa pretkomorskom aritmijom. Međutim, pokazali su se i loši efekti pri dugotrajnoj njihovoj upotrebi jer sprečavajući zgrušavanje ovi lekovi ujedno povećavaju rizik od raznih krvarenja. Lečenje ovim lekom slikovito se može nazvati ''hod po tankoj žici'', jer ako je doza leka premala, oni nemaju odgovarajuće dejstvo, a ako je previsoka, pacijent je izložen riziku od krvarenja, pa se u vezi sa tim javlja problem sa doziranjem. Takođe, dejstvo ovih lekova je teško predvidljivo i zavisi od genetskih karakteristika osobe, od načina njene ishrane, od drugih lekova koje uzima, pa može znatno da osciluje kroz vreme.
Osoba obolela od AT, sa umerenim ili visokim rizikom od moždanom udara, doživotno treba da uzima antikoagulantnu terapiju pa se problem odgovarajućeg doziranja Farina rešava redovnim kontrolisanjem jednog parametra iz krvi (kontrola INR-a) koji lekarima daje informaciju da li je pacijent u terapijskom opsegu ili nije.

Novi antikoagulansi

U poslednjih nekoliko godina započela je nova era u lečenju bolesnika sa atrijalnom fibrilacijom uvodjenjem novih oralnih antikoagulantnih lekova (NOAK) koji su se pokazali efikasnijim i bezbednijim od Farina koji se inače i dalje najčešće upotrebljava u praksi. Razlog leži u u tome što se Farin prepisuje na recept, dok se NOAK lekovi kupuju i za mesečnu terapiju treba izdvojiti od 4000-5500,00 dinara u zavisnosti od vrste preparata. Dva nova medikamenta na našem tržištu (Pradaxa i Xarelto ) daleko su jednostavniji za upotrebu, bezbedniji su i efikasniji u odnosu na „stare“ antikoagulantne lekove, imaju sasvim drugačiji mehanizam dejstva, primenjuju se u fiksnim dozama pa ne zahtevaju redovna vađenja krvi radi kontrole jačine antikoagulantnog dejstva i pri njhovoj upotrebi drastično je smanjen rizik od intrakranijalnih (moždanih) krvarenja.

Tim iskusnih i stručnih kardiologa i neurologa poliklinike Life impuls Vam je na raspolaganju. Pozivamo Vas da dodjete da zajednički procenimo Vaš lični rizik za nastanak bolesti i na vreme je sprečimo, poručuju iz poliklinike Life Impuls.

Prof dr sci med Svetlana Apostolović internista - kardiolog
Mr sci med dr Ljubodrag Radević Internista-magistar kardiologije
Prim dr sci med Nebojša Krstić internista -kardiolog
Prim mr sci med dr Svetlana Kostić internista-magistar kardiologije
Mr sci med dr Dušanka Kutlešić Kurtović Intrenista-magistar kardiologije
Prim dr med Dušanka Branković internista
Doc dr sci med Gordana Đorđević neurolog
Dr med Miodrag Živković neurolog

Izvor teksa: Niške Vesti, 02.11.2015.