Astma je jedna od najčešćih hroničnih bolesti pluća. Na globalnom nivou u različitim populacijama njena učestalost je od 1-18% (5% za odrasle i 10% za decu). U osnovi ove bolesti leži hronično zapaljenje, povećana reaktivnost na različite stimuluse i reverzibilna opstrukcija disajnih puteva.

astma

Astma je heterogena bolest i može se ispoljiti u više varijanti. Jedna od njih je astma izazvana naporom. Ovaj termin se uglavnom koristi za astmu koja se pogoršava na napor koji inicira bronhoopstrukciju a znatno manje za astmu koja je nastala zbog ponavljanog intezivnog napora. Ovakva varijanta astme se najčešće kod već obolelih od ove bolesti (u 90% slučajeva i ukazuje na lošu kontrolu bolesti) ali se beleži i kod osoba bez jasno ispoljenih znakova ove bolesti (najčešće u dečijem uzrastu) i vrhunskih sportista (uglavnom plivači, klizači, skijaši).

Potreba da se tokom napora velika zapremina najčešće hladnog i suvog (retko toplog i važnog) vazduha, u kratkom vremenskom roku kondicionira tj. pripremi za disanje (temperira na 37˚C i ovlaži na pritisak od 47mm vodene pare), kod osoba sa reaktivnim glatkim mišićima disajnih puteva u prisustvu raznih medijatora i ćelija odgovornih za zapaljenje inicira njihovo sužavanje tj. bronhoopstrukciju.

Bronhoopstrukcija se javlja obično pet do dvadeset minuta nakon intezivne telesne aktivnosti a ređe odmah po njenom završetku ili tokom aktivnosti. Pacijenti tada ispoljavaju tipične simptome astme: kašalj, otežano disanje, stezanje i/ili sviranje u grudima, retko bol u grudima. U dečijem uzrastu se može javiti samo izražen kašalj.

Dijagnoza se postavlja na osnovu pojave karakterističnih simptoma na napor i potvrđuje nekim od standardizovanih testova koji određuju koliki je stepen opadanja plućne funkcije nakon provokacije. Za ovu svrhu najviše se preporučuje i koristi test provokacije fizičkim naporom na otvorenom ili u ambulatnim uslovima (trčanje po ravnom u trajanju od osam minuta za odrasle i šest minuta za decu). Kada se spirometrijom utvrdi opadanje plućne funkcije merenjem forsiranog ekspiratornog volumena u prvoj sekundi (FEV1) od 10 i više procenata onda se test smatra pozitivnim. Nakon toga se daje lek za širenje bronhija i ako nakon toga dođe do porasta FEV1 za 12 ili više procenata, to sve zajedno ukazuje na ovu dijagnozu. Međutim, definitivna dijagnoza ove varijante astme potavlja se tek nakon isključivanja drugih stanja i bolesti kod kojih se mogu javiti slični simptomi na napor. Tu spadaju opstrukcija grkljana (larinksa) izazvana naporom sa paradoksalnim pokretanjem glasnica, jako povećano ventiliranje pluća tokom napora, druge hronične bolesti pluća, srca i digestivnog sistema, slaba fizička kondicija i gojaznost.

Što se dijagnoza ranije postavi, lečenje će biti adekvatnije i ima za cilj da omogući pacijentima normalno učestvovanje u fizičkim aktivnostima i sportovima. Terapija prvo podrazumeva primenu odgovarajućih lekova za njenu optimalnu kontrolu, gde ključnu ulogu imaju kortikosteroidi. Uz njih se za još bolju kontrolu bolesti mogu dodati kratko- i dugodelujući bronhodilatatori, antileukotrijeni i kromolin. Kod vrhunskih sportista se mora voditi računa kod propisivanja lekova o antidoping pravilima koje propisuje Olimpijski komitet.

Pored toga, važno je i preduzimanje preventivnih mera koje uključuju izbegavanje nepotrebnog intezivnog napora posebno tokom neadekvatnih klimatskih uslova (previše hladan i suv ili topao i vlažan vazduh i/ili prisustvo prevelike koncentracije aeroalergena i/ili aerozagađivača). Tu spada i upotreba maske tokom hladnoće i adekvatno zagrevanje sportista pre treninga. Astma nikako nije prepreka za bavljenje sportom i rekreativno i takmičarski. Jedino se ne preporučuje bavljenje sportovima koji se odvijaju u posebnim uslovima sa manjom koncentracijom kiseonika i gde medicinska pomoć nije dostupna. To su: padobranstvo, paraglajding, dubinsko ronjenje.